Gorila Suzi pomaže američkim naučnicima u istraživanju genetskih sličnosti i razlika između ljudi i te ugrožene vrste životinja, koja nam je među najbližim rođacima.
Naučnici su u četvrtak objavili unapređenu verziju genoma gorile, utemeljenom na DNK jedanaestogodišnje ženke koja živi u zoološkom vrtu u Kolumbusu u Ohaju. Na taj način su ispravljeni nedostaci iz prvog mapiranja genoma gorile 2012. godine.
Novo istraživanje pokazuje da su gorile i ljudi genetski sličniji nego što se do sada verovalo, jer se genomi razilaze u samo 1,6 odsto. Samo su šimpanze i bonobi (patuljaste šimpanze) na taj način povezanije sa ljudima.
Novi genom pokazuje u kojim se područjima ljudi razlikuju od gorila: imunološkom i reproduktivnom sistemu, osećajnoj percepciji, po proteinima u strukturi dlaka, noktiju i kože i po regulaciji insulina, hormona koji upravlja nivoom šećera u organizmu.
Istraživanje su proveli naučnici sa univerziteta u Vašingtonu i rad objavili u časopisu “Science”.
Američki univerzitet radi na mapiranju kompletnoga kataloga genetskih razlika između ljudi i velikih čovekolikih majmuna: gorila, orangutana, šimpanzi i bonoba.
Poslednja istraživanja pokazuju da je evolucijska linija čoveka i gorilu razdvojila pre 12 do 8,5 miliona godina.
Gorile, koje u prirodi naseljavaju tropske prašume srednje Afrike, najveći su svetski primati (red sisara kojem pripadaju ljudi, sve svrste majmuna i lemuri) jer odrasli mužjaci mogu da teže i do 200 kilograma. Ugrožena su vrsta zbog delovanja čoveka, odnosno zbog lova i preteranog krčenja prašuma.
(b92/HR.N1)