Foto: Agencije
Terenska ispitivanja pokazuju da ispumpavanje morske vode na sneg iznad arktičkog morskog leda može da učini led debljim, što nudi mogući način za očuvanje morskog leda tokom leta
Ovaj smeli plan mogao bi čovečanstvu da ponudi poslednju šansu da spasi morski led koji nestaje u regionu. Inicijalna ispitivanja pokazala su da se morska voda može koristiti da se zadeblja arktički morski led.
Ambiciozni projekt eksperimentisanja sa zadebljanjem morskog leda na kanadskom Arktiku pokazao je uspeh tokom inicijalnih testova.
Britanski startap “Ril ajs” sproveo je terenska ispitivanja ranije ove godine kako bi ispumpavao morsku vodu preko ledenih pokrivača. “Ril ajs” veruje da bi njihova tehnologija mogla da pomogne u obnavljanju arktičkog morskog leda koji se brzo topi usled klimatskih promena i od ’80-ih godina se prepolovio. Arktički led se veoma brzo topi kao rezultat klimatskih promena i naučnici predviđaju da će region biti bez leda tokom leta 2030-ih. Istraživači iz “Ril ajsa” nameravaju da ojačaju ledene pokrivače od kojih zavise polarne divlje životinje i inuitske zajednice, navodi “Juronjuz”. Startap eksperimentiše sa bušenjem kroz led do okeana i ispumpavanjem vode na sneg iznad. Voda ispunjava vazdušne džepove u snegu i zamrzava se, postepeno se pretvarajući u led.
Šta su pokazala prva ispitivanja?
Ispitivanja kompanije, sprovedena u saradnji sa Centrom za popravku klime Univerziteta Kembridž, rezultirala su prirodnim rastom leda od 25 cm na donjoj strani.
“Rezultati u maju potvrđuju da zapravo dobijate ovu dodatnu stopu rasta novog morskog leda sa donje strane”, rekao je “Nju sajentistu” Šon Ficdžerald, direktor Centra.
– Naš cilj je pokazati da zadebljavanje leda može biti efikasno u očuvanju i obnovi arktičkog morskog leda – rekla je “Nju sajentistu” Andrea Ćekolini iz “Ril ajsa”.
“Ril ajs” razvija sistem stvaranja novih slojeva leda, u nadi da će zaštiti ovaj vitalni ekosistem.Dok se neki naučnici odlučno protive ovim merama, tvrdeći da one skreću pažnju sa ključnih napora na smanjivanju emisija štetnih gasova i da mogu izazvati nepoznate posledice, manji deo zagovornika ovog principa navodi da bi takvi pristupi mogli da pruže privremeno olakšanje dok čovečanstvo pokušava da ispravi svoje ekološke prakse.
Koji je njihov plan?
Ideja startapa je upumpavanje morske vode na led kako bi ga zadebljali.
Kako morski led nestaje, tamna površina okeana može da apsorbuje više sunčeve energije koja ubrzava zagrevanje. To je razlog zašto istraživači žele da ga zgusnu kako bi zaustavili dalje topljenje.
Krajnji cilj “arktičkog eksperimenta” je zadebljati dovoljno morskog leda da se uspori, ili čak preokrene, do sada viđeno topljenje, rekao je Ficdžerald u martu.
Ovo je, kako je ranije pisao BBC, namerno intervenisanje u klimatski sistem Zemlje kako bi pokušali da se suprotstavimo šteti koju smo sami naneli. Neke eksperimentalnije mere imaju za cilj da odu korak dalje u nastojanju da smanje energiju koju Zemlja apsorbuje.
Pumpanje morske vode u Arktičkom krugu
Istraživači su ranije ove godine u malom kanadskom selu u zalivu Kembridž u Arktičkom krugu bili suočeni sa surovim uslovima.
“Prilično je hladno. Ima oko minus 30 stepeni Celzijusa sa snažnim vetrom koji sa svojim faktorom hladnoće dovodi do minus 45”, rekla je Ćekolini u martu.
Naučnici su tamo bušili rupu u morskom ledu koji se prirodno formira zimi i ispumpavali oko 1.000 litara morske vode u minuti preko površine. Izložena hladnom zimskom vazduhu, ova morska voda se brzo zamrzava, pomažući da se led na vrhu zadeblja. Voda takođe sabija sneg. Kako svež sneg deluje kao dobar izolacioni sloj, sada se led takođe može lakše formirati na donjoj strani u kontaktu sa okeanom.
“Ideja je da, što je led (na kraju zime) deblji, to će duže da preživi kad uđemo u sezonu topljenja”, rekla je tada Ćekolini.
“To nikada neće uspeti”
Na kraju ovog puta već su svedočili kako se led zgusnuo za nekoliko centimetara na njihovoj maloj studijskoj površini. U narednim mesecima meštani su bili zaduženi da prate led. Iako su se ispitivanja pokazala kao uspešna, kako navode iz “Ril ajsa”, prerano je reći da li takav pristup može da ostvari značajan uticaj.
“Velika većina polarnih naučnika misli da to nikada neće uspeti”, rekao je Martin Sigert, glaciolog Univerziteta Ekseter koji nije učestvovao u projektu.
“Prilično je ludo po mom mišljenju da se ovo može uraditi u velikim razmerama za čitav Arktički okean”, rekao je ranije Džulijen Strov, profesor polarnog posmatranja Univerzitetskog koledža London.
Blic.rs