Naučnici su pronašli način da zaštite mišji DNK od oštećenja koja dolaze sa starenjem, odnosno, uspeli su da preokrenu proces starenja kod miševa.
Nakon uspešnog testiranja na životinjama, planira se i testiranje na ljudima.
Doktor Dejvid Sinkler, profesor na Harvardu, i njegove kolege otkrili su rezultate svog istraživanja u najnovijem izdanju časopisa “Sajens”.
Naučnici su se usredsredili na intrigantno jedinjenje sa svojstvima protiv starenja koje nazivaju NAD+ (nikotinamid adenin dinukleotid).
Još od 2013. tim je svestan da je NAD+ zastupljeniji kod mlađih miševa nego kod starijih. Ispostavilo se da povećanje nivoa ovog jedinjenja kod starijih miševa u biološkom smislu donosi izgled mnogo mlađe životinje.
Proces je zapravo začuđujuće jednostavan. Sinkler i njegov tim samo su nakapali NAD+ u vodu koju su dali starijim miševima i već nakon nekoliko sati njihova tela bi pokazivala veće nivoe jedinjenja. Već tokom prve nedelje primetili bi očigledne promene u starenju mišića i obnavljanje DNK kod miševa.
“Ne možemo da pronađemo razliku u tkivu dve godine starog miša, naspram miševa starih tri-četiri meseca”, tvrdi Sinkler.
Razlog zbog kojeg NAD+ ima ovakav uticaj je to što je povezan s telesnom funkcijom obnavljanja DNK.
Naime, svaki put kada se ćelije dele, DNK se kopira – to nije uvek savršen proces i događaju se greške koje na kraju dovode do trajnog oštećenja same DNK. Većina tih grešaka pri kopiranju može da se popravi dok god su u telu prisutne dovoljne količine obnavljajućeg jedinjenja – PARP1.
Pokazalo se da su PARP1 i NAD+ vrlo povezani – dok su nivoi NAD-a visoki, PARP1 se lako aktivira i može bolje da obavlja svoju funkciju. Kada nivo NAD-a opadne, kao što se dešava kod starijih osoba, počinje gomilanje štete u procesima kopiranja DNK.
Namera naučnika bila je da izoluju NAD+ kako bi ciljao ćelije tumora. Vrsta lekova za rak zvana “PARP inhibitori”, koja se inače prepisuje obolelima od raka dojke, utiče na mogućnost PARP-a da popravlja DNK u tumoru i tako ga dovodi do propadanja.
Problem je što pojedini pacijenti ne reaguju dobro na lekove, ali bi manipulacijom nivoa NAD-a ta reakcija mogla znatno da se poboljša.
Poslednji test je, naravno, istražiti da li će ovakvo obrtanje procesa starenja tkiva moći uspešno da se primeni i na ljude.
Sinkler je osnovao posebnu kompaniju u Bostonu i planira da testira svoju novu kapsulu na 25 dobrovoljaca, kako bi mogao da se uveri da li je bezbedna.
Ako se ta istraživanja pokažu uspešnim, nada se da će NAD+ imati široku upotrebu, kako u medicini, počevši od zaštite ćelija obolelih od raka od negativnih uticaja radijacije tokom lečenja, pa sve do svakodnevne zaštite osoba koje se svakodnevno susreću s radijacijom na poslu. Takođe i u svemiru, jer će pomoći astronautima da smanje uticaj kosmičke radijacije, piše magazin Tajm.
(b92)