Naučnici s Univerziteta Harvard su uspeli da naprave malu količinu najređeg i verovatno najvrednijeg materijala na planeti, koji bi mogao da donese revoluciju u modernoj tehnologiji i istraživanju svemira.
Već sto godina je najveća želja naučnika da pretvore najlakši od svih elemenata, vodonik, u metal.
Konačno, u neverovatnom činu moderne alhemije, naučnici sa Univerziteta Harvard su uspeli da kreiraju malu količinu retke, i verovatno do sada najvrednije materije na planeti.
Metalni vodonik bi doneo revolicuju moderne tehnologije, omogućavajući kreacije superbrzih kompjutera, brzih levitirajućih vozova i ultraefikasnih vozila, ali i drastičan napredak skoro svega što sadrži električnu energiju.
Takođe, ljudima bi se omogućilo da istražuju svemir kao nikada do sada.
Ipak, izgled ove svetle budućnosti bi mogao da bude rizičan ukoliko se sledeći korak naučnika (a to je da utvrde da li je metal stabilan pod normalnim pritskom i temperaturom) ne pokaže kao tačan.
“Ovo je prvi ikada napravljeni primerak metalnog vodonika na planeti, tako da kada gledate u njega, budite svesni da gledate u nešto što nikada do sada nije postojalo“, rekao je profesor Isak Silvera, koji je zajedno sa doktorom Rangom Dijasom došao do ovog otkrića.
Trenutno se ovaj mali deo metala može videti samo kroz dva dijamanta, koja su korišćena za razbijanje tečnog vodonika na temperaturi daleko ispod nule.
Količina potrebnog pritiska je ogromna, više od one u središtu Zemlje. Uzorak stoji zarobljen u ovom neverovatnom “stisku“, ali će u narednih nekoliko nedelja istraživači pažljivo da smanje pritisak.
Kako navodi jedna teorija, metalni vodonik će biti stabilan na sobnoj temperaturi.
“To znači da će, ako se ukloni pritisak, on ostati metal, slično načinu na koji se dijamanti formiraju pod određenom temperaturom i pritiskom, ali ostaju dijamanti i kada se uklone temperatura i pritisak.“
Ako se to ispostavi kao tačno, onda bi svojstva ovog metala kao superprovodnika, mogla da poboljšaju sve što koristi električnu energiju.
“Skoro 15 odsto energije se izgubi tokom transmisije, tako da, kada bismo napravili žice od ovog materijala i koristili u električnoj mreži, sve bi se to promenilo.“
Metalni hidrogen bi takođe pomogao čovečanstvu da bolje istraži solarni sistem, tako što će se proizvesti raketno gorivo približno 4 puta jače od najboljeg koji postoji danas.