Moderna Nojeva barka u Notingemu

U britanskom gradu Notingemu nalazi se Zamrznuta barka u kojoj naučnici čuvaju genetski materijal i ćelije ugroženih vrsta što bi moglo da dovede do praktičnih pomaka u medicini i nauci poput korišćenja kože vodozemaca u borbi protiv bakterija, a možda jednog dana i do “stvaranja” tih vrsta na osnovu sačuvanog materijala.

 Foto: Thinkstock

“Mnoge vrste će nestati pre nego što smo i otkrili njihovo postojanje. Zamisao Zamrznute barke je da pronađe i sačuva njihov DNK i ćelije za buduće generacije pre nego što bude prekasno”, rekao je Džon Armur, profesor Univerziteta Notingem gde je ovaj projekat smešten.

Barku je pre malo više od 10 godina pokrenuo par britanskih naučnika Brajan Klark koji je preminuo 2014. godine i njegova žena An. Ovaj projekat danas ima 22 partnera, zooloških vrtova, istraživačkih centara i univerziteta širom seta, koji su prihvatili 48.000 uzoraka 5.500 vrsta.

U samom Notingemu ima 705 uzoraka, poput amurskog leoparda i sibirskog tigra. Čuvaju se na sobnoj temperaturi u opremi za uzimanje uzoraka FTA (engleska skraćenica od ’brza tehnologija za analize’) ili u zamrzivaču na temperaturi od minus 80 stepeni Celzijusa.

“Neki našu delatnost smatraju defetističkom. Našem projektu najviše se protive konzervativci koji smatraju da svi napori moraju biti posvećeni očuvanju ugroženih vrsta”, rekao je jedan od upravnika Zamrznute barke Ed Luis.

On međutim ukazuje da u ovom projektu ne pokušavaju da zamene aktivnosti konzervativaca, već da naprave rezervu za slučaj izumiranja.

Nadahnuće za ovaj projekat bio je mali endemski puž s Tahitija partula, kojem je pretilo izumiranje zbog naseljavanja drugih puževa.

Osnivač projekta profesor Klark doneo je primerke puža partule u laboratoriju, a nakon toga poslao na adresu više zooloških vrtova u svetu i tako je uspeo da spasi u ovu vestu, čiji povratak u prirodu se trenutno isprobava.

“Jednog dana smo se pogledali i pomislili da treba isto učiniti za druge ugrožene vrste”, rekla je An Klark, dodajući da su beskičmenjaci najvažniji.

“Sve zavisi od beskičmenjaka. Ukoliko oni nestanu, nestaćemo i mi”, istakla je ova naučnica.

Beskičmenjaci su neophodni za Zemlju. Oni oprašuju kulture, smanjuju broj štetnih insekata, prečišćavaju vodu i tlo hrane hranljivim sastojcima.

Mnoge vrste izumiru poput partule, takvim tempom da naučnici govore o šestom velikom izumiranju na zemlji. Prethodno se odigralo pre 65 miliona godina, i to je bio nestanak dinosaurusa.

Uticaj ljudske aktivnosti i klimatskih promena posebno je drastičan u okenima. Prema predviđanjima koralni sprudovi, koji su stanište za više od 25 odsto morskih vrsta, mogli bi da nestanu do 2050. godine.

Međunarodna unija za očuvanje prirode procenjuje da je 41 odsto vodozemaca i 26 odsto sisara izloženo riziku od izumiranja.

Šta se dobija čuvanjem DNK i ćelija? Mnoštvo informacija, posebno o metaboličkim procesima, odgovara Armur sa univerziteta Notingem.

Ed Luis, jedan od upravnika projekta, daje i konkretne primere. U trenutku kada su antibiotici sve manje efikasni zanimljiv je podatak da je koža vodozemaca prekrivena malim molekulima koji ubijaju bakterije.

Jedna od mogućnosti u doba bez antibiotika bila bi da se prilagode molekuli za medicinsku upotrebu.

Najekstremnije korišćenje bilo bi ‘de-istrebljenje’, odnosno korišćenje sačuvanog materijala da bi se ponovo stvorio nestali organizam. Ovde je reč o čistoj pretpostavci koja je za sada van domašaja.

“Neki nam zameraju da izigravamo Boga, a ja im uvek isto odgovaram – da će budući naraštaji o tome odlučivati u trenutku kada budu tehnike na raspolaganju. Ukoliko ništa ne sačuvamo nećemo ni imati izbor”, naveo je Klark.

(b92)