Melatonin je oduvijek izazivao veliko naučno interesovanje. Pored toga što je odgovoran za naše cikluse spavanja i buđenja, on takođe reguliše naš biološki sat.
Prema mnogima, upravo melatonin prikriva toliko željenu tajnu koja omogućava suzbijanje starenja, propadanja i dostizanje poodmakle starosti, uživajući u boljem fizičkom i psihološkom stanju.
Neuroendokrinolog Valter Pierpaoli, u svojoj knjizi “Sat života. Priča o čudu sa melatoninom”, kaže da se njegovo istraživanje na medicinskom odeljenju Univerziteta u Richmondu (Virginia) isplatilo.
“Melatonin je hormon vedrine, unutrašnje ravnoteže i mladosti.”
-Valter Pierpaoli
Poznato je da se, na primer, u Sjedinjenim Državama dnevno proizvede više od 20.000 boca sintetičkog melatonina. Mnogi ljudi koji ga konzumiraju ne rade to samo da bi regulisali svoje cikluse spavanja. Pokazalo se da melatonin propada u pubertetu i da, na pragu četrdesetih, tijelo prilično drastično smanjuje svoju sintezu. Prema tome, očigledno je da rešenje za duže zadržavanje mladosti leži u nadoknađivanju ovog nedostatka melatonina.
Melatonin ili N-acetil-5-metoksitriptamin je hormon koji se sintetiše iz triptofana i proizvodi u epifizi. Isto tako, zanimljivo je znati da ovaj sofisticirani i dragoceni biološki element imaju ne samo ljudi i životinje, već i bakterije, gljive i neke alge. To je takoreći ključ života.
S druge strane, da bi se mogao redovno proizvoditi, mora primiti različite vrste svetlosti i tame koje se javljaju tokom dana. Kombinacija svetlosnih nadražaja koji do nas dolaze kroz mrežnjaču, epifizu i suprahiasmatično jezgro hipotalamusa garantuje njegovu sintezu.
Na primjer, poznato je da oko 20:00 nivo melatonina počinje da raste. Progresivno se povećava do 3:00 noću, kada je naša telesna temperatura obično niža. Od ovog trenutka nivo melatonina ponovo opada.
Kao zanimljivost možemo dodati i da je melatonin tek u novije vrijeme stekao sopstveni identitet. Njegov značaj u našim cirkadijskim ritmovima otkriven je 1958. godine. Od tada, nauka nikada nije prestala da se dublje i dublje bavi tom temom, proučavajući njegovu ulogu u smislu depresije, gojaznosti ili neuro-degenerativnih bolesti.
Melatonin i njegov odnos sa snom
Patrizia ima 52 godine i već nekoliko meseci pati od nesanice. Većina nas će čuti i pročitati da „melatonin pomaže da bolje spavamo“. Ne razmišljajući dva puta, odlučuje da ode u apoteku i kupi pakovanje da vidi da li radi. Ne treba vam recept, da biste ga kupili, lako ga je kupiti, jeftin je i na prvi pogled deluje kao „savršen lijek“.
Međutim … da li je zaista tačno da nam melatonin može pomoći da rešimo nesanicu?
Pa, važno je shvatiti da melatonin zapravo služi za indukovanje sna, ali ne i za njegovo održavanje. Drugim riječima, kada Patrizia uzme kapsulu sa sintetičkim melatoninom u 23 sata, najverovatnije će zaspati, ali će se sigurno probuditi nekoliko sati kasnije.
Jedine studije koje podržavaju efikasnost upotrebe sintetičkog melatonina u lečenju nesanice su one koje uključuju ljude koji pate od takozvanog sindroma odložene faze spavanja, poznatog i pod skraćenicom DSPS (na engleskom, Delaied Sleep Phase Sindrome). To je poremećaj cirkadijalnog ritma čiji su simptomi nesanica, temperaturne promene, hormonalni problemi i problemi sa pažnjom.
Prevod teksta:
https://lamenteemeravigliosa.it/melatonina-ormone-sonno-giovinezza/
Prevod i obrada Ana Muratović – bebamur.com