Od medicinskog osoblja, potpuno iscrpljenog zbrinjavanjem na desetine hiljada obolelih od COVID-19, do milijarde ljudi zatvorenih u kućama kako bi usporili pandemiju, svi iščekuju samo jedno – vakcinu.
Medicinsko rešenje za bolest koja je šokirala svet krajem 2019. kada je izbila u Kini i u pohodu planetom zarazila više od 930.000 hiljada ljudi i usmrtila više od 47.000, još nije pronađeno.
Sredinom januara kineski naučnici sekvencionisali su genom virusa i podelili sa kolegama u svetu i tako im dali znak da krenu u trku za pronalazak leka.
Pristupi dramatično variraju, od istraživanja postojećih lekova koji bi mogli da budu potencijalna terapija za COVID-19, preko eksperimentisanja sa prenamenom nekih dobro poznatih lekova do primene najnovijih tehnologija da bi se dobio novi tip vakcine.
Nešto više od 60 dana otkako je sekvencionisan COVID-19 i podeljen svima u svetu, na ljudima su počela prva ispitivanja potencijalne vakcine.
Direktor Svetske zdravstvene organizacije (WHO) Tedros Adhanom Gebrejesus pozdravio je to kao “neverovatno postignuće”, a stručnjaci gaje opreznu nadu da bi vakcina mogla biti spremna za 18 meseci.
Za naučnike taj bi rok bio rekordno kratak, a mnogim obolelima predug. Set Berkli, čelnik globalnog saveza za vakcine (GAVI) upozorava da je u proseku potrebno 10 do 15 godina da se lek razvije, prođe ispitivanja, dobije licencu i počne masovna proizvodnja iako je, na primer, vakcina za ebolu razvijena za pet godina.
Naučnici će uložiti napore da “dramatično skrate” vreme potrebno za razvoj vakcine, ali će na kraju sve zavisiti od procesa testiranja i pronalaska pravog imunološkog odgovora.
“Moramo da budemo sigurni da je vakcina sigurna za ljudsku upotrebu”, kaže Berkli.
“GAVI” osniva fond koji bi bio dostupan siromašnim državama kako bi i one mogli da odgovore na koronakrizu i poziva svetske čelnike da učine sve kako bi potencijalni lek i vakcina bili dostupni svima.
Zabrinuta zbog mogućeg izostanka saradnje u borbi protiv virusa, grupa G20 objavila je danas da izdvaja pet milijardi dolara za istraživanje i razvoj vakcina i lekova.
CEPI, globalna organizacija sa sedištem u Oslu, (koalicija za inovativna rešenja za pandemije) pozvala je na prikupljanje dve milijarde dolara pomoći za razvoj vakcina.
SAD su objavile su da će finansirati nekoliko fabrika putem svog ministarstva zdravlja i Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH).
Novi tip vakcina
Tradicionalna metoda razvoja vakcina, zasnovana na načelu iz doba razvoja vakcine protiv variole 1796. godine, sastoji se u uvođenju modifikovanog dela zaraznog agensa u telo kako bi se stimulirao imunološki sistem, a da se pritom telu ne naškodi.
Ali nove tehnike ciljaju imunološki sistem na drukčiji način, unoseći u njega niz genetičkog materijala virusa.
Nekoliko nedelja pošto su kineski naučnici sekvencionisani genom koronavirusa učinili dostupnim svima u svetu, tim naučnika sa Univerziteta u Teksasu i Ostinu stvorila je repliku koja se vezuje za ljudske ćelije i inficira ih.
Taj model replika danas je osnova za razvoj potencijalne vakcine. Američki NIH sarađuje sa fabrikom “Moderna” na razvoju vakcina koristeći genetičke informacije proteina tako što ga u mišićnom tkivu čoveka uzgaja, umesto da ga ubrizgava.
“Prednost te metode je što je zaista brza”, kaže Džejson Meklelan, vođa istraživačkog tima na univerzitetu u Ostinu.
Ispitivanja na ljudima počela su u martu i ako bude sve išlo po planu, vakcina bi mogla biti dostupno za 18 meseci, kaže Entoni Fuči, prvi čovek NIH-a.
Francuski proizvođač lekova Sanofi odabrao je drugačiji pristup.
U partnerstvu sa američkom vladom koristi se takozvanom “rekombinacijom platforme DNK”. Uzima DNK-a koronavirusa i kombinuje ga sa DNK bezopasnog virusa i tako stvara hibrid koji izaziva imunološki odgovor. Antigen koji on proizvodi može da se poveća.
Takvom tehnologijom Sanofi se već služi kao osnovom za razvoj vakcina protiv gripa. Fabrika podseća da je takvom metodom razvila vakcunu protiv SARS-a koja je delomično zaštitila životinje.
Terapija brža od izlečenja?
Dok svet čeka na vakcinu, naučnici eksperimentišu sa drugim postojećim lekovima kako bi pronašli lek za teško obolele.
Svetska zdravstvena organizacija je odabrala četiri leka ili kombinaciju lekova za veliko globalno ispitivanje koje uključuje pacijente od Argentine do Tajlanda. To su eksperimentalna antivirusna terapija remdesivir; kombinacija dva leka za HIV, lopinavir i ritonavir; ta dva leka u kombinaciji sa beta interferonom, leka za imunološki sistem i antimalarik hlorokin.
Remdesivir je već u konačnoj fazi kliničkih ispitivanja u Aziji i lekarii u Kini kažu da se pokazao efikasan u borbi protiv bolesti. Razvijen je da se bori protiv drugih virusa, ali za sada još nizašta nije odobren.
Remdesivir ulazi modifikovan u ljudsko telo kako bi postao sličan jednom od četiri bloka DNK zvanih nukleotidi.
Benjamin Neuman, virusolog na univerziteta u Teksasu, objasnio je za agenciju AFP da virus kad sami sebe kopiraju “čine to brzo i pomalo traljavo”, što znači da mogu da ugrade remdevisir u svoju strukturu, a ljudske ćelije, koje su preciznije, takvu grešku neće učiniti.
Ako virus u sebe ugradi remdesivir, taj lek dodaje neželjenu mutaciju koja može uništiti virus. U ranim ispitivanjima, kombinacija lopinavir-ritonavir dala je razočaravajuće rezultate u studiji na 199 pacijenata iz Vuahna, žarištu bolesti u Kini.
Ti rezultati su objavljeni u martu u New England Journal of Medicine. Naučnici su zaključili da lekovi nisu znatno poboljšali kliničke rezultate.
Američki predsednik Donald Tramp oduševljeno je govorio o lekovima kao što su hidrohlorokin (HCQ) i hlorokin (CQ), a reč je o sintetičkim oblicima kinina koji se koristi za lečenje malarije. HCQ, koji je manje štetan, koristi se i kao protivupalni lek za reumatoidni artritis i lupus.
U ranim studijama u Francuskoj i Kini HCQ obećava, ali Fuči upozorava da se skromne dosad sprovedene studije mogu smatrati “anegdotnim” dokazom.
Ti lekovi nisu bezopasni. Među nuspojavama mogu biti nesvestica, konvulzije, čak iznenadna smrt zbog srčanog zastoja, kaže Majkl Ekerman, kardiolog na klinici Mejo.
Višenamenski lek
Regeneron je prošle godine razvio intravenozni lek za koji se pokazalo da znatno povećava stopu preživljavanja obolelih od ebole koristeći se “monoklonalnim antitelima”.
“Postupak se sastoji u genetičkoj modifikaciji miševa kojima se ugrađuje sistem sličan ljudskom. Miševi su zatim izloženi virusu, ili oslabljenom obliku virusa kako bi proizveli ljudska antitela”, kaže Hristos Kiracus, potpredsednik istraživačkog odeljenja fabrike.
Ta antitela su zatim izolovana i skenirana da bi se pronašla ona najsnažnija među njima i zatim su uzgajana u laboratorijima. Ona se posle prečišćavaju i ljudima ubrizgavaju intravenozno.
Lek bi mogao da deluje i kao terapija i kao vakcina u zavisnosti od doziranja, iako bi njegovi efekti bili samo privremeni.
Stare vakcine, nove namene
Jedan projekt koji razvija CEPI, a reč je o saradnji francuskog instituta Paster, biotehnološke fabrike Temis i Univerziteta u Pitsburgu, služi se vakcinom protiv boginja kao “sredstvom”.
Osnova tog razvoja je korišćenje veoma rasprostranjene vakcine u svetu koja bi se redizajnirala tako da deluje protiv novog koronavirusa.
Istražitelji na Institutu Murdoch Children's Research u Melburnu krenuli su od vakcina protiv tueberkuloze (BCG) i nastoje da istraže da li ona može da zaštiti zdravstvene radnike od COVID-19.