Kada je ugrožena, smrdibuba kroz pore na grudnom košu otpušta neprijatan miris, koji u sastavu sadrži između ostalog aldehide, dok neke vrste imaju i cijanid.
“STRAVA I UŽAS Ako ovo vidite negde u stanu imaćete VELIKI PROBLEM!”
“Evo zašto NIKAKO ne smete da ubijete SMRDIBUBU! INVAZIJA SMRDIBUBA!”
“Srbiji ponovo preti pederus, ALI I BUBE ‘KLINTONKE’!”
Jesu li zaista toliko strašne kada svakodnevno u medijima čitamo ovakve naslove? Ima li ih zaista više nego inače i da li zaista “nenormalno” smrde u poslednje vreme?
Kada je ugrožena, smrdibuba kroz pore na grudnom košu otpušta neprijatan miris, koji u sastavu sadrži između ostalog aldehide, dok neke vrste imaju i cijanid. Miris nekih smrdibuba podseća na korijander, kod drugih na badem, ali bez obzira na to, po pravilu je neprijatan i služi da otera predatora. Ipak, u Laosu se na primer jedna od vrsta zbog specifičnog mirisa smatra delikatesom, a nekad se osušena meša sa biljem i papričicom i pravi smeša začina.
Međutim, osim što intenzivno mirišu, smrdibube koje su vrlo rasprostranjene na Zemlji i uglavnom zelene ili braon boje, ne nanose veću štetu ljudima. Kao i mnoge druge stenice, hrane se biljkama i njihovim sokovima pa ih poljoprivrednici smatraju štetočinom i ne vole kada se pojave u velikom broju jer uništavaju kukuruz, soju, pamuk i mnoge druge biljke.
Učestalija pojava smrdibuba u našoj okolini može se povezati sa migracijom braon smrdibuba koje dolaze iz Kine i drugih delova istočne Azije. Radi se o invazivnoj vrsti koja u našim krajevima nema prirodnih neprijatelja i zbog toga njihova brojnost raste. A prilikom promena vremena, koje su ovog leta vrlo česte, ulaze u stanove kako bi pronašle zaštitu. Najbolji način da izbegnete njen napad (neprijatnim mirisom) je da je polako izbacite kroz prozor.
M.Đ.