Poligraf, odnosno “detektor laži”, koristi se za ispitivanje telesnih aktivnosti ljudi, odnosno njihovih reakcija tokom ispitivanja o tome jesu li ili nisu počinili nekakve nezakonite radnje.
“Otkrili smo da postoje pojedinci iz Istočne Evrope koji umeju da u bilo koje doba dana i noći prevare poligraf.
Amerikanci u tome nisu dobri jer smo mi vaspitani tako da govorimo istinu, pa i kad lažemo to je lako otkriti. Ali pronašli smo mnogo Evropljana i Azijata koji mogu da pobede poligraf a da ne trepnu, iako vi znate da lažu i imate i dokaze da lažu.” Ovo je izjava Ričarda Helmsa, nekadašnjeg šefa CIA, iz 1978. godine.
Ali, bez obzira na ovakve “regionalne” predrasude, ovaj aparat se danas itekako koristi u Evropi. U našoj zemlji je vrlo popularan. Ponekad ne daje sasvim pouzdane nalaze ali je često tema tabloida, posebno kod slučajeva koji izazivaju veliku pažnju.
Poligraf, odnosno “detektor laži”, koristi se za ispitivanje telesnih aktivnosti ljudi, odnosno njihovih reakcija tokom ispitivanja o tome jesu li ili nisu počinili nekakve nezakonite radnje. Tokom ispitivanja, aparat meri visinu krvnog pritiska, disanje, puls i električni otpor kože koji bi trebalo da su nešto drugačiji kada izgovorimo laž, usled naše psihološke reakcije.
Kada policija odluči da vas “propita” na poligrafu, stvari teku ovako: sa vama će poligrafista – posebno obučena osoba – obaviti razgovor kako bi došao do što više informacija. Neke od njih iskoristiće pri postavljanju pitanja. Sledi probni test na kome će od vas tražiti da povremeno namerno slažete, kako bi videli vašu reakciju u toj situaciji. Na kraju, sledi pravo testiranje. Postavlja se veliki broj pitanja, malo nevažnih, malo onih koja se fokusiraju samo na vaše reakcije pokušavajući da ih isprovociraju, a malo onih koje policiju zaista i zanimaju. Ako je vaša psihološka reakcija na ova poslednja pitanja stvarno pojačana – lažete! Poligrafista vas usput malo zastrašuje, diže tenziju objašnjavajući detalje o validnosti testa jer tako saznaje da li ste se samo isprepadali.
Postoji mnoštvo teorija o tome kako se može varati na poligrafu. Jedna od najprihvaćenijih je da treba varati tokom odgovaranja na takozvana dijagnostička pitanja. Tada se posmatraju vaše različite reakcije na pitanja koja nisu vezana za delo za koju ste osumnjičeni. Ako imate (izazvane) pojačane reakcije kada govorite istinu, poligrafista će misliti da su one za vas tipične, pa neće razlikovati odgovore koje ste slagali. Pojačavanje reakcije može se postići izazivanjem fizičkog bola, tako što ćete se krišom probadati iglom ili štipati, gristi za jezik i slično, ili ćete misliti na nešto mnogo zastrašujuće ili vrlo uzbudljivo, pa ćete ubrzati svoj puls.
Ipak, kako poligrafsko testiranje, videli smo, nije toliko egzaktno, on u većini država služi samo kao policijska vodilja tokom istrage, ali ne i dokaz na sudu.
(M.Đ.)
—–
Ilustracija: spyrakot (141637702/Depositphotos)