Bitkoin, kripto odnosno internet valuta, koji je dostigao rekordnu vrednost od svog osnivanja i sada vredi čak 1.400 dolara, nije valuta do koje se lako dolazi. Pored finasijskog ulaganja koje nije malo, neophodno je i zavidno znanje iz oblasti programiranja, kao i upornost i posvećenost.
Bitkoin je 2009. stvorila grupa ljudi pod imenom “Satoši Nakamoto”, da bi se 2016. godine saznalo da iza ove grupe stoji australijski naučnik za informacione tehnologije Kreg Rajt.
– Cilj osnivanja svih kriptovaluta, pa i samog bitkoina, bio je da se zaobiđu centralne banke, odnosno izbegnu procenti koji banke uzimaju za obradu raznoraznih transkacija – kaže jedan od beogradskih programera koji i sam “kopa” bitkoine.
Samim tim, bitkoin nije vezan ni za jednu banku, već na njegov kurs utiče isključivo promet. Međutim, da bi se došlo do ovih “novčića”, treba ozbiljno pristupiti i poslu i materiji.
“Kopanjem” do novca
– Najednostavniji i najmasovniji način zarađivanja bitkoina je takozvano “kopanje”. To je način na koji vaš računar obrađuje određene transakcije koristeći algoritme za kriptovanje, kojima formira opet takozvane “blokove”, iz kojih se kasnije ostvaruje profit. U principu, to je jedan jako složen proces – objašnjava proceduru naš sagovornik.
Ni najmoćniji gejmerski kompjuteri nisu dovoljni
Za početak, mora se kupiti adekvatna oprema. Po rečima našeg sagovornika, ni najmoćniji “gejmerski” kompjuteri nisu dovoljno jaki da podrže “kopanje”.
– Proizvode se specijalni računari. Oni su u specijalnom kućištu, imaju četiri grafičke kartice, pošto se algoritmi za bitkoin oslanjaju na njih, i znatno su jači od standardnih. Prošle godine je za jedan takav računar trebalo izdvojiti između 1.500 i 2.000 evra, što se isplati posle otprilike manje od godinu dana, u zavisnosti od aktivnosti – reči su našeg sagovornika.
Besplatni programi za “kopanje” uzimaju deo transakcija
Sledeći korak je doći u posed adekvatnih programa za “kopanje”. Kako nam je rekao programer, postoje programi koji se plaćaju i koji su besplatni, s tim što kod ovakvih programa postoji jedna začkoljica.
– Besplatni programi uzimaju deo vaših transakcija s obzirom da koristite njihovu platformu za “kopanje”. Taj procenat zavisi od programa do programa, i kreće se od 0,5 do 4 procenta – objašnjava on.
Bilo kako bilo, samostalno “kopanje” je već polako otišlo u istoriju te se retko ko odlučuje za takav način rada. Najlakše i najproduktivnije se radi u grupama, takozvanim “pulovima” koji predstavljaju mrežu više kompjutera koji obrađuju određenu transakciju.
– Na zapadu se organizuju takozvane “farme” gde se umrežuje i više od 200 računara u određenom “pulu”. Mi smo još uvek daleko od toga, mada se i kod nas formiraju manje grupe koje udruženim snagama kopaju – zaključio je razgovor za “Blic” ovaj programer.
(blic/informer.rs)