Фото: Wikipedia
Научници су открили огроман подземни екосистем са милијардама микроорганизама, двоструко већи од светских океанa
Текст: Ивана Николић
Изгледа да је Земља далеко више “жива” него што смо то могли да наслутимо. Ово доказују и тзв. deep life студије, које проучавају дубину Земље и њен састав.
Тако се у најновијој студији међународног тима научника из пројекта Deep Carbon Observatory тврди да – без обзира на екстремну температуру, мрак, јак притисак и ограничене ресурсе – подземну биосферу чини између 15 и 23 милијарде тона микроорганизама.
Истраживачи који су представили резултате студије средином децембра на редовном годишњем састанку Америчке геофизичке уније кажу да разноликост врста подземља може да се пореди са Амазоном или Галапагосом, али, за разлику од тих места, њени подповршински делови тек треба да се истраже.
„То је као да сте пронашли један читав резервоар живота на Земљи“, каже Карен Лојд са Универзитета у Тенесију, у Ноксвилу.
„Ми стално откривамо нове врсте живота. Много је више живота унутар Земље него што је на њеној површини“, додаје професорка.
Лојд је само једна од хиљаду научника из чак 52 земље света, који се баве дисциплинама од геологије и микробиологије до хемије и физике и који на овом пројекту раде готово читаву једну деценију.
Тим истраживача узимао је узорке из бушотина дубоких преко пет километара, као и из подводних бушотина како би конструисао моделе екосистема и проценио колико угљеника органског порекла има у унутрашњости Земље. Резултати говоре да се 70 одсто Земљиних бактерија и археја налази испод њене површине.
Међународни тим истраживача тврди да је успео да дође до ових открића захваљујући развоју технологије и инструмената које користе, а то су бушилице које продиру дубоко испод Земљине коре и усавршени микроскопи захваљујући којима се живот веома брзо открива.
Пронађени су и организми на 2,5 километара испод површине за које је установљено да се ту налазе милионима година – и да уопште не зависе од Сунчеве енергије. Уместо тога, метаногене археје су пронашле начин да стварају метан, који користе како би замениле или поправиле одређене делове тела.
„Најчуднија ствар за мене је да неки организми могу постојати миленијумима. Они су метаболички активни, али су у застоју, са мање енергије него што смо мислили да је потребно да би се одржао живот“, каже Лојд.
Подземне биосфере су условљене геологијом и географијом, а њихова укупна запремина је, процењује се, већа од две милијарде кубних километара – и очекује се да ће се у будућности повећавати.
Научници покушавају да установе границу преко које нема живота – али испоставља се да, што дубље копају, више живота проналазе. Тренутни максимум је 122 степена, али се верује да ће рекорд бити оборен новим истраживањима и све прецизнијим и софистициранијим инструментима.
У међувремену, мистерије остају: да ли живот настаје из дубина Земље или на површини и шта све то може да нам открије о коеволуцији планете коју настањујемо?