Foto: EFE
Nakon izbora za Evropski parlament 2019. tada novoizabrana predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, rekla je poslanicima EP: „Ako postoji jedna oblast u kojoj je svetu potrebno naše vođstvo, to je zaštita naše klime… Mi nemamo trenutak za gubljenje. Što se Evropa bude brže kretala, veća će prednost biti za naše građane, našu konkurentnost i naš prosperitet“, podseća Gardijan u svom uvodniku.
Pet godina kasnije, sve to ostaje tačno, a hitnost preduzimanja odlučnih akcija je još veća.
Prošle nedelje, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, upozorio je da se svet suočava sa „klimatskom krizom“, pozivajući se na nove podatke koji otkrivaju da je ključni prag od 1,5 stepeni za globalno zagrevanje bio probijen tokom prošle godine.
Ali politika klimatskih akcija u Evropi se kreće u pogrešnom pravcu alarmantnom brzinom.
Komentari na rezultate izbora za EP prošlog vikenda fokusirani su na uspon radikalne desnice, koji je najspektakularnije viđen u Francuskoj.
Ali to je bila i teška noć za zelene stranke, kojima je udeo glasova opao za više od četvrtine. Francuski Zeleni jedva su prešli prag od pet odsto koji je potreban za slanje poslanika u Strazbur.
U Nemačkoj, gde Zeleni čine deo koalicione vlade, glasovi stranke su skoro prepolovljeni na 12 odsto. Uzeti zajedno, ove dvostruke putanje trebalo bi da upale alarm u vezi sa evropskim zelenim dogovorom, koji će uskoro ući u svoju najizazovniju i politički delikatniju fazu.
Nova Evropska komisija, koju će najverovatnije ponovo predvoditi Fon der Lajen, biće odgovorna za zakonodavstvo za smanjenje emisije gasova štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte za 90 odsto do 2040.
To će uključivati transformaciju u oblastima kao što su stanovanje i transport, i imati direktan uticaj na svakodnevni život. Sa nedavnim talasom protesta poljoprivrednika koji je još svež u sećanju, opipljiv rizik je da će već razvodnjene mere biti dodatno razvodnjene, zbog straha od reakcije javnosti.
Od Đorđe Meloni u Italiji do Marin Le Pen u Francuskoj i Gerta Vildersa u Holandiji, lideri radikalne desnice nastaviće da koriste svoj sve veći uticaj da podstaknu takvu pobunu.
Meloni se, na primer, predstavila kao šampion slabije imućnih, odupirući se ideji o evropskim standardima energetske efikasnosti u kućama, i odbacila je zabranu novih vozila na benzin i dizel iz 2035. kao „ideološku glupost“.
U međuvremenu, u Briselu, nedavni zaokret fon der Lajen u vezi sa smanjenjem poljoprivrednih emisija ne uliva poverenje.
Da bi se sačuvala budućnost evropskog zelenog dogovora, potrebna je postepena promena. Suočavanje sa ogromnim konkurentskim izazovima, kao što je podrška otporu Ukrajine Rusiji, jede propusni opseg u Briselu.
I iako akcija za ublažavanje vanrednog klimatskog stanja ostaje prioritet za glasače širom kontinenta, ekonomska nesigurnost im je u prvom planu. U kontekstu te anksioznosti, lažna opozicija između pro-zelenih i politika za rast počela je da dobija retoričko tlo.
Takvi problemi neće biti prevaziđeni politikantskim pristupom u Briselu. Kombinovani uticaj progresivnih snaga u novom Evropskom parlamentu i dalje je značajan.
Trebalo bi da se iskoristi za promenu uslova angažmana sa radikalnom desnicom i njenim saputnicima. Mnogo veći evropski budžet, u kombinaciji sa zajedničkim zaduživanjem za finansiranje investicija koje menjaju igru, omogućio bi da zeleni dogovor postane vidljiv katalizator ekonomskog rasta.
To bi takođe omogućilo da se porodicama i malim preduzećima ponude neophodni nivoi podrške koji se snalaze u promenama koje dolaze. Alternativa je Evropa koja, iako se na glasu za nulte ciljeve, odriče svojih globalnih odgovornosti. Kao što je Gutereš rekao, „vreme klimatske krize“ je stiglo.