Globalne zalihe krvi za spasonosne transfuzije nedovoljne su za ispunjenje potreba i u većini zemalja u svetu ih kritično manjka, pokazalo je novo istraživanje.
Prva detaljna analiza globalnog snabdevanja i potražnje krvi pokazala je da u 119 od 195 zemalja nema dovoljno zaliha za ispunjenje potreba bolnica, piše ScienceAlert.
Radi se o svakoj zemlji u srednjoj, istočnoj i zapadnoj subsaharskoj Africi, u Okeaniji (isključujući Australiju i Novi Zeland) i u južnoj Aziji. Njima ukupno nedostaje oko 102 miliona jedinica krvi.
Transfuzija krvi stub je moderne medicine kojom se godišnje spasu milioni života. No, u zemljama s niskim i srednjim prihodima, mnogi bolnički pacijenti nemaju pristup pravovremenom i sigurnom snabdevanju. Širom sveta godišnje se donira više do 100 miliona jedinica krvi, ali 42 odsto toga prikupi se u zemljama visokih prihoda, a u njima živi samo 16 odsto svetske populacije.
“Ranije studije fokusirale su se na sigurnost donirane krvi, poput rizika od prenosa infekcija“, rekla je hematološkinja Kristina Ficmoris sa Univerziteta Vašington. “Ova naša prva je koja otkriva gde su kritične nestašice i gde vlade moraju da ulože najviše napora kako bi se donacije povećale.”
Da bi procenili koliko je zaliha krvi potrebno nekoj zemlji, naučnici su izračunali koliko je jedinica potrebno za 20 različitih medicinskih situacija, uzimajući u obzir kolika je njihova učestalost u pojedinim regijama. Tako su za svaku zemlju mogli da procene razliku između snabdevanja i potražnje i izračunaju koliko im zaliha nedostaje.
Članak o tome objavili su u Lancetu.
“Što više ljudi dobija pristup medicinskoj nezi u zemljama niskih i srednjih primanja, potražnja za transfuzijama krvi samo će porasti i bez odgovarajuće finansijske, strukturalne i regulatorne podrške, razlika između snabdevanja i potražnje dodatno će se produbiti“, kazala je Megan Dilejni iz Nacionalne dečje bolnice u Vašingtonu.
Već sad je ta razlika prevelika. Procenjuje se da je 2017. u svetu na zalihama bilo 272 miliona jedinica krvi, a potražnja je dosegla 303 miliona jedinica. To znači da je svetu ukupno nedostajalo 30 miliona jedinica krvi, a u spomenutih 119 zemalja s nedovoljnim snabdevanjem taj je manjak iznosio 100 miliona jedinica.
“Ako pogledate zemlje s visokim prihodima poput SAD-a, onkologija će biti glavni korisnik transfuzije“, kaže Evan Bloh, patolog na Univerzitetu Džons Hopkins. “Ali u zemljama niskih prihoda nemaju kapaciteta za složene operacije.”
Južni Sudan ima najniže snabdevanje krvlju, sa samo 46 donacija na 100 hiljada stanovnika. U apsolutnim iznosima najveća je nestašica u Indiji, gde nedostaje 41 milion jedinica krvi, odnosno potražnja nadmašuje snabdevanje četirsto puta.