Foto: Nezavisne
Uvoz najtraženijeg bh. proizvoda struje tokom prošle godine porastao je za više od 100 odsto, pokazuju podaci Spoljnotrgovinske komore BiH.
U ovim podacima se navodi da je tokom prošle godine uvezeno električne energije za 628.956.522 KM, što je za 316.344.461 KM ili 101 odsto više u odnosu na 2024. godinu, kada je uvoz električne energije iznosio 312.612.061 KM.
S druge strane, i izvoz struje je skočio za 30 odsto, te je ovo proizvod koji je BiH tokom prošle godine najviše izvozila.
Tako je 2025. godine izvoz električne energije iznosio 868.807.398 KM, što je za 199.028.963 KM više nego 2024. godine.
Iz Spoljnotrgovinske komore BiH su naveli da rast izvoza električne energije potvrđuje snažnu ulogu energetskog sektora u ukupnoj izvoznoj strukturi BiH i njegov značajan uticaj na ukupne izvozne rezultate.
“Uvoz električne energije u 2025. godini zabilježio je izuzetno snažan rast od 101%, dostigavši vrijednost od 628,96 miliona KM. Ovakav nagli porast ukazuje na izražen energetski disbalans, uslovljen padom domaće proizvodnje i ograničenim kapacitetima za stabilno snabdijevanje. Povećani uvoz električne energije dodatno opterećuje trgovinski bilans i ukazuje na strukturne slabosti energetskog sektora, koje zahtijevaju sistemske reformske mjere i ulaganja u modernizaciju i diverzifikaciju izvora energije”, istakli su iz Spoljnotrgovinske komore BiH.
Dalje su dodali da struktura rasta izvoza pokazuje da BiH najbrže napreduje u sektorima energetike, elektroindustrije i automobilske industrije, dok tradicionalne industrije poput metalnih konstrukcija i namještaja bilježe sporiju dinamiku rasta, pa čak i blago nazadovanje.
“Ovi trendovi potvrđuju da se bosanskohercegovačka privreda sve snažnije oslanja na sektore veće izvozne elastičnosti i da se postepeno pomjera ka industrijama sa većom dodanom vrijednošću i jačom povezanošću sa inostranim tržištima”, naveli su iz Spoljnotrgovinske komore BiH.
Almir Bečarević, stručnjak za energetiku iz Sarajeva, rekao je za “Nezavisne novine” da su najveći razlozi za povećan uvoz električne energije u prošloj godini manja proizvodnja uglja, loša hidrologija, te svi problemi sa termoelektranama u Republici Srpskoj.
“Ovo su tri glavna uzroka zbog čega je došlo do drastičnog uvoza struje. Činjenica je da i dalje imamo visok izvoz električne energije, ali postavlja se pitanje šta će se dešavati u ovoj i narednim godinama zbog CBAM-a. Što se tiče državnih elektroprivreda, ulaganja u obnovljive izvore energije su veoma mala. Privatna inicijativa je mnogo ažurnija, odnosno puno bolje se snalazi u tome. Logično je očekivati da će zbog CBAM-a doći do pada izvoza u ovoj godini, ali vrlo vjerovatno i do povećanja uvoza električne energije. Ovo može imati dalekosežne posljedice. Ono što moram spomenuti je da je ‘Elektroprivreda BiH’ u svojim planovima poslovanja planirala da pokrene novi tarifni postupak u drugom dijelu ove godine i da im FERK odobri povećanje cijena električne energije prema domaćinstvima. Ja ne mogu reći da će do toga sigurno doći, ali tako piše u njihovim planovima”, objasnio je Bečarević.