Foto: Reuters
Preko 10 miliona poslova u kreativnoj industriji širom svijeta izgubljeno je u 2020. godini kao rezultat još uvijek aktuelne pandemije virusa korona, a uspon digitalizacije kulturnih sadržaja otežava velikom broju umetnika da zarade za život, navode predstavnici Uneska, a prenosi britanski Gardijan.
“Kovid je doveo do krize bez presedana u kulturnom sektoru. Muzeji, bioskopi, pozorišta i koncertne hale širom sveta, mesta kreiranja i širenja umetnosti, zatvorila su svoja vrata. Za mnoge umetnike situacija je već bila nesigurna, a sada je postala neodrživa i preti kreativnom diverzitetu”, kaže generalna direktorka Uneska Odri Azule.
Iako je kulturni, kreativni sektor jedan od onih koji se globalno najbrže razvija, takođe je i jedan od najranjivijih – javnost i privatni investitori veoma ga često previde ili se na njega ne obaziru.
Pored toga, ulaganja Vlada širom svijeta u kreativnu industriju opadala su u godinama prije pandemije, a medicinska kriza dovela je do dodatnog kolapsa u zaradi i zaposlenju.
Javnost je pozvala Vlade širom svijeta da usklade zaštitu rada umjetnika i kulturnih radnika sa opštom radnom snagom, i predložila minimalac za radnike u kulturi, kao i bolje penzije i bolovanja za slobodne umetnike (“frilensere”).
“Nastao je jedan paradoks u kojem se povećala globalna potrošnja i oslanjanje ljudi na kulturne sadržaje, a istovremeno onima koji stvaraju umetnička dela i kulturne sadržaje postaje sve teže da rade”, kaže asistent generalnog direktora sektora kulture Uneska Ernesto Otone.
Otone dodaje da je neophodno “razmisliti o tome kako da izgradimo održivo i inkluzivno radno okruženje za profesionalce iz oblasti kulture i umetnosti koji igraju vitalnu ulogu za društvo širom sveta.”
Od početka pandemije, digitalizacija je “zauzela prvo mesto i postala primarni način za stvaranje, proizvodnju, distribuciju i pristup kulturnim izrazima” – kao rezultat toga, “multinacionalne onlajn kompanije su učvrstile svoju poziciju, a nejednakosti u pristupu internetu postale su još evidentnije.”
Iako za mnoge profesionalne umetnike digitalno okruženje ipak nije donijelo dovoljno novca za život, “drugi su iskoristili period uspona manjih striming platformi da razviju inovativne digitalne projekte.”
Osim toga, zabilježen je i manjak ravnopravnosti između muškaraca i žena, iako žene čine 48,1 odsto radnika u sektoru kulture i zabave – “one su i dalje nedovoljno zastupljene na rukovodećim pozicijama, imaju manji pristup javnom finansiranju i njihov rad je daleko manje vidljiv i priznat.”
Pandemija je takođe uzela neproporcionalan danak umetnicama i kulturnim profesionalcima – umetnicama i producentkinjama je u 2019. godini dodeljeno samo 33% nagrada za glavne filmske kategorije na 60 velikih filmskih festivala širom sveta, a manje od četvrtine (24%) nagrađeno je za najbolju režiju i scenario.
Agencije