Ministarstvo finansija RS objavilo je da je ukupan dug Republike Srpske veći od 5 milijardi maraka. Ekonomisti sa kojima smo razgovarali tvrde da su dugovi još i veći od prikazanih i da se ne može predvidjeti izlaz iz ovakve situacije.
Zaključno sa 30. septembrom ove godine, ukupan dug Republike Srpske iznosi 5 milijardi i 381,19 miliona maraka. Od tog iznosa, ukupan dug Srpske koji podliježe zakonskom ograničenju, iznosi pet milijardi i 309,69 miliona KM , što je 48,09 odsto procijenjenog BDP-a za 2019. godinu.
Istovremeno, stanje javnog duga Republike Srpske na dan 30. septembar 2019. godine, iznosi 4 milijarde KM i 122,26 miliona KM (37,33 posto BDP-a).
Pojašnjavajući podatke, iz Ministarstva finansija RS stiže pravdanje kako je to ispod ograničenja duga koje, prema Zakonu o zaduživanju, dugu i garancijama RS, iznosi 60% BDP-a za ukupan dug RS, te 55% BDP-a za javni dug Srpske.
Opravdanje na ovu situaciju bi se moglo prihvatiti, da je ekonomija Republike Srpske u rangu sa vodećim evropskim ekonomijama, koje se uzimaju za parametar, a u kojima je BDP po stanovniku do 3 ili 4 puta veći nego kod nas, smatraju stručnjaci.
„Ono što bih ja rekao da je budućnost ili potreba ili nužda jeste da jačamo privredu i ekonomiju kako bi nam rastao BDP. I ovaj nivo zaduženja koji je već došao do nivoa od 50% BDP, bi morao da se smanjuje ako bi rasla ekonomija i rastao BDP. Čini mi se da naša Vlada u Banjaluci o tome ne vodi mnogo računa.“, kaže ekonomista Zoran Pavlović.
Ekonomista Svjetlana Cenić kaže kako je dug daleko veći nego što je to objavljeno. Isti slučaj je i sa BiH, što se može pročitati i iz izvještaja ekonomista, koji svoje podatke uzimaju od svjetski priznatih organizacija. A tamo piše i da je jedino lošija ekonomija regiona, ona u samoproglašenom Kosovu.
„Ja bih voljela da neko konačno uđe i povadi one fakture koje se drže pod stolovima. Takođe da se evidentiraju i svi oni dugovi i krediti koji se ne realizuju, ali su potpisani. Sva ekonomska strategija se svodi na to: zaduži se, pokrij to što možeš sada, a šta će biti za godinu, dvije, pet, to niko ne zna i nikoga jednostavno ne interesuje nego daj da ide ovako dokle može, sa naravno ubjeđivanjem ljudi da žive mnogo bolje nego što su oni toga svjesni.“, smatra Cenić.
U ukupan dug koji objavljuje Ministarstvo finansija nisu uključena dugovanja zdravstvenog sistema RS, a to bi trebalo da bude uključeno, smatraju u opoziciji. Njihove tvrdnje, poklapaju se sa podacima koje je objavila Poreska uprava RS, gdje stoji da su najveći dužnici upravo zdravstvene ustanove sa dugom od 350 miliona maraka.
„Od onih elemenata koji ulaze u ukupan dug najteža situacija je u dugu koji se odnosi na javna preduzeća, koji je čini mi se negdje oko 1,2 milijarde i konstantno raste. I nema nekih pomaka i poslovanju javnih preduzeća.
Mi trebamo vidjeti kakva je struktura tog duga i da li on koči naš ekonomski razvoj, a definitivno koči.“, kaže poslanik PDP-a i član Odbora za finansije i budžet u NS RS Jelena Trivić.
Trivićeva zaključuje da su zaduženja, koja su jedan izvora prihoda u Srpskoj, očigledno samo služila vlasti da dobije socijalni mir, a ne kako to godinama zagovaraju ekonomski prosperitet.
