Četvrtog oktobra zvanično je parafiran Ugovor sa kineskim partnerima. 42 kilometra autoputa Banjaluka-Prijedor izgradiće se za 297 miliona evra koliko kineska kompanija ”Shandong International” planira da uloži. Da bi se krenulo sa radovima, potrebno je da Kinezi uplate koncesionu naknadu od oko 8,7 miliona maraka, što se još uvijek nije desilo. Umjesto toga, Kinezi su uplatili jednu marku za osnivanje firme u Banjaluci. Iz Ministarstva saobraćaja i veza kažu da je to i bio jedan od uslova da se počne saradnja.
”Prema zakonu o koncesijama, koncesionar mora imati sjedište u RS. Ugovor je parafiran sa kompanijom koja je registrovana ovdje u Republici Srpskoj. Mi očekujemo da se odmah, shodno zakonu o koncesiji i po uplati koncesione naknade, ugovor o dodjeli koncesije o izgradnji autoputa Prijedor-Banjaluka potpiše”, kaže pomoćnik ministra saobraćaja i veza RS Nataša Kostić.
Vlada Srpske je obećala da će, ukoliko od putarine godišnje ne naplati 32,5 miliona evra, posegnuti za budžetom Srpske i plaćanje duga staviti na teret građana. Posljednje brojanje vozila na dionici Banjaluka-Prijedor urađeno je 2015. godine i u najboljem slučaju ne može obezbijediti potreban novac za otplatu. Međutim, iz ”Autoputeva” uvjeravaju da će se dug za izgradnju autoputa Banjaluka-Prijedor uredno isplaćivati jer se broj vozila na putevima u Srpskoj povećao za 10%.
”Moguće je da će u prvih par godina biti potrebna pomoć iz budžeta, ali gledano na čitavih 30 godina apsolutno ne, jer u drugoj polovini koncesionog perioda prihod mora biti veći od obaveza, što znači da će biti zarade po ovom osnovu i za koncesionara i za nas kao vlasnika autoputa”, kaže direktor ”Autoputeva RS” Dušan Topić.
Prema podacima javnog preduzeća ”Autoputevi Srpske” od putarine je u 2017. godini 7,8 miliona maraka, što je nedovoljno da se dug za izgradnju vraća kontinuirano. Zbog činjenice da javnost nije upoznata sa svim detaljima ugovora, to daje prostor za manevrisanje, upozoravaju ekonomisti.
”Kada golim okom pogledate finansijsku konstrukciju do koje smo došli iz medija, vidite da je taj ugovor finansijski štetan po RS i stiče se osjećaj da je nekad nekom nešto učinjeno, pa se sad vraća tom nekom na bazi ugovora o koncesiji”, kaže ekonomista Jelena Trivić.
”Mi nismo previše ozbiljni kad kreiramo projekte ili kad ih ponudimo partnerima, ali su partneri vrlo oprezni jer su informacije stigle do njih, a BiH ima oko 2 milijarde rezevisanih sredstava koji nisu pripremljeni za realizaciju. To kod nas u birokratiji nije veliki problem, ali kad biste to kod nekog investitora uradili, morali biste da platite i ostali bi bez posla”, tvrdi ekonomista Zoran Pavlović.
To je još jedan projekat koji je vlast započela u predizbornoj kampanji i za koji se ne zna da li će se uopšte realizovati jer su svi detalji ugovora vješto skriveni, poručuju iz opozicije.
”Ono što je ključna stvar je da Republika Srpska nije usvojila dokument koji po zakonu mora da usvoji, a to je koncesiona politika RS. Treba konačno jednom da utvrdimo šta dajemo pod koncesiju, pod kojim uslovima i koji interes građani imaju od izgradnje autoputeva ako znamo da je ekonomska situacija takva da građani nemaju para ni da natoče gorivo, a kamoli da se voze autoputem”, ističe poslanik Adam Šukalo.
Najmanji mogući iznos koji godišnje može da bude naplaćen od putarine je 12 miliona maraka, a najveći 21,6 miliona maraka, što nije ni blizu obećanim 60 miliona maraka. To znači da će Kinezi na kraju za uloženih oko 300 miliona evra, autoput naplatiti oko 900 miliona evra, a u narednih 30 godina dug za izgradnju autoputa će otplaćivati građani Srpske.
(BN TV)