Više od 60 odsto mladih, u najvećem gradu Srpske, nema apsolutno nikakva primanja koja dobija zahvaljujući svojim radom, dok trećina onih koji rade zarađuju manje od 100 KM mjesečno.
Pokazalo je ovo istraživanje Savjeta omladinskih organizacija Banjaluka, s ciljem da prikažu kakva je to omladinska politika grada na Vrbasu.
Ovo istraživanje samo je još jednom potvrdilo da je nezaposlenot ubjedljivo najveći problem među mladim ljudima, ali i pokazalo da veliki broj mladih do 30 godina ima primanja koja ne mogu da zadovolje ni osnovne životne potrebe.
Kada je u pitanju zaposlenost, na pitanje “da li ste zaposleni” više od 60 odsto njih odgovorilo je sa ne, što znači da nikada do sada nisu radili. Oko 30 odsto mladih zaposleno je, dok je sedam odsto njih bilo zaposleno, a sada više ne.
Poražavajući rezultati istraživanja predstavljaju veliki problem, kako za mlade tako i za cijelo društvo, jer bi upravo oni trebali da budu najveća snaga u okviru radnog angažovanja, a njihovo nezapošljavanje znači da ostaje neiskorišćen ogroman ljudski potencijal, smatraju omladinic.
Ukoliko se podaci ovog istraživanja uporede sa nivoom Bosne i Hercegovine, da se primjetiti da je stopa nezaposlenosti mladih ljudi mnogo veća u Banjaluci, nego na nivou države.
Pored toga što 60 osto mladih u najboljoj snazi nikada nije bilo zaposleno, rezultati ovog istraživanja pokazali su da ni oni koji rade nisu u zavidnom položaju.
Primanja ispod 100 KM mjesečno ima 28 odsto mladih Banjalučana, a isto toliko ima ih sa primanjima većim od 100 KM mesečno. Primanja preko 400 KM mjesečno ima 19 odsto ispitanika, dok više od 600 KM mjesečnih dobija tek 15 odsto mladih. Ono što najviše zabrinjava, jeste to da prosječnu platu od oko 800 KM prima tek devet odsto omladinaca koji žive i rade u najvećem gradu Srpske.
– Poredeći ova primanja sa primanjima mladih ljudi u Evropskoj Uniji, pokazuje se da mladi u velikom broju slučajeva imaju primanja ispod prosečne zarade kao i njihovi vršnjaci u svim zemljama. Ipak, ukoliko uporedimo zarade mladih ljudi na Malti, gde je redovna nedjeljna stopa za sedamnaestogodišnjeg radnika bila 160 evra, ili omladinske radnike u Latviji gde omladinski radnik ima zakonsko vreme rada od 35 sati nedeljno i minimalnu mjesečnu zaradu od 370 evra, vidimo da Banjaluka još ima prostora za napredak – navode u Savetu omladinskih organizacija.
Finansijsku nestabilnost koju karakteriše nizak nivo primanja mladih ljudi, direktno prouzrokuje više faktora od kojih nije zanemarljiv ni onaj u kome je primetno da nezaposlenih mladih lica na evidenciji Zavoda, pored njihove brojnosti karakteriše i to da se najveći broj mladih na evidenciji nezaposlenih nalazi duže od godinu dana, zbog čega ulaze u kategoriju dugoročno nezaposlenih lica, čije buduće zaposlenje je dodatno otežano.
Omladinci smatraju da bi ovakvu situaciju ublažile promjene u sistemu obrazovanja, sprovođenje programa i strategija za zapošljavanje, kao i veće angažovanje privrednika prilikom zapošljavanja mladih ljudi.
– Neophodno je da se preduzetničko obrazovanje uvede u sistem formalnog obrazovanja, kako bi mladi ljudi od malih nogu bili poticani na to da sami stvaraju sopstvene poslove. Pored toga, neophodno je uložiti trud i u neformalno obrazvanje mogućih preduzetnika, da bi se i na taj način pokušao smanjiti broj nezaposlenih ljudi – navode u Savetu.
Ako se nešto uskoro ne promeni, potpuno ćemo ostati bez mladih ljudi, smatra sociolog Dragana Aleksić, koja kaže da je alarmantna situacija sa zapošljavanjem mladih, najčešći uzrok njihovog odlaska na Zapad, gde za dobru zaradu ne biraju poslove.
– Ako se nastavi ovaj tempo ignorisanja mladih koji godinam čekaju na birou, uskoro bismo mogli da ostanem bez njih. Grad kao što je Banjaluka mora da ima razvijenu strategiju zapošljavanja mladih, koji kod nas nemaju šansu da pokažu šta zanaju – kaže Aleksićeva, dodajući da Banjluka hitno mora da menja stav prema mladim ljudima ako želi da ih još ima.
Privatnici zapošljavaju
Pomenuto istraživanje pokazalo je da zaposlena omladina mahom radi u privatnom sektoru. Kod privatnika je zaposleno 70 odsto zaposlene omladine, dok u državnom sektoru radi 30 odsto ispitanih. Međutim, omladinici smatraju da bi prednost privetnog sektora trebala biti još veća.
– Banjaluka je dio Evrope i države u kojoj je tržišna privreda svakodnevica. Kada uporedimo ove podatke sa podacima drugim evropskih zemalja vidimo da je zaposlenost mladih ljudi u državnom sektoru u Banjaluci izuzetno visoka. Tako udio mladih od 30 godina u poslovima u javnom sektoru iznosi 26 odsto u Irskoj, 25 odsto u Holandiji i na Islandu i 24 odsto u Velikoj Britaniji. Procenti udjela mladih u poslovima u javnom sektoru u drugim zemljama sa tržišnom privredom su još manji – naveli su u Savetu omladinskih organizacija.
(EuroBlic)