U Beogradu je dobio javni šamar za pokušaj opšte srpske mobilizacije protiv jednog od brojnih političkih akata SDA, koji ne može da prođe filter bilo kakve legitimnosti i legalnosti u BiH.
Sa druge strane, postaje smešno nastojanje da se okupi srpski blok oko Dodika i njegove SNSD koalicije, kad ni ta postojeća koalicija nije jedinstvena.
I konačno, nije jedinstven ni sam SNSD, gde su klanovi, frakcije i interesne grupe odavno u sukobu koji prestaje da tinja i počinje da gori. Vrhunac podela oličen je u činjenici da su neki delovi RS pretvoreni u feude, gde lokalni feudalci iz SNSD vode svoju privatnu politiku pod plaštom viših interesa.
Lokalni feudalci dolaze u Banja Luku i izražavaju lojalnost Dodiku, a na terenu svom džepu.
Iza partijske pripadnosti, uglavnom se kriju nesposobnost, neodgovornost i korupcija. Plejada direktora u javnom sektoru RS, sa oznakama SNSD i drugih partija vladajuće koalicije, zaštićena je od smene i odgovornosti za katastrofalne rezultate, nepotizam i stranačko vršljanje.
Klasičan primer su Šume RS sa neverovatnim minusom preko 2,5 miliona KM u prvih šest meseci 2019, za šta nije okrivljeno loše rukovodstvo, već vremenske prilike.
Prema rečima direktora Slavena Gojkovića iz koalicione SPS, problem je što je ove zime padao sneg, a u maju kiša!
Neverovatno, zimi pada sneg, a na proleće kiša?
Za ovakvo poznavanje prirode, Gojković bi kod učiteljice sigurno dobio ocenu pet.
Mandat direktora ERS Luke Petrovića obeležen je sa rekordnih tridesetak ispadanja iz režima rada (neplanskih zastoja), dve velike državne termoelektrane u RS. Šteta i rizici od takve tehnološke nepripremljenosti su ogromni. Za nesposobnost u rukovođenju strateškim proizvodnim sistemom RS, Luka Petrović nagrađen je produžavanjem mandata na mestu generalnog sekretara SNSD. Time su njegovi lokalni mentori obezbedili političku pozadinu za svoje dalje poslovne operacije sa ERS-om, a njemu su dali da se zabavlja krunisanjem kneza i vraćanjem Hercegovine u feudalni Srednji vek.
Da bi pokazao da ipak pripada XXI veku, rešio je da kupi helikopter, i to od para javnog preduzeća cele RS, a samo za potrebe feudalne Hercegovine. Jasno je da su priče o humanitarnim ciljevima te kupovine farsa.
Luka Petrović je dužan da saopšti građanima RS realno stanje u energetskom sistemu i razloge povećanja cene struje, a ne da kruniše kneza ili da kupuje helikopter. Ukoliko Luka kupi helikopter, onda bi to morali da isprate i ostali feudi RS.
Kako to da Istočno Sarajevo, Doboj, Zvornik, Bijeljina ili Mrkonjić Grad, pa i drugi gradovi RS ostanu bez helikoptera. Pošto se i u tim drugim gradovima plaća struja, onda bi Lukin ERS po načelu ravnopravnosti, morao i njima da kupi helikoptere.
Šume RS bi takođe mogle da kupe helikopter, jer daleko je Sokolac od Banja Luke, a i šume se najbolje mogu nadgledati iz helikoptera.
Direktor Puteva RS zaboravio je prilikom one velike kupovine dvadesetak automobila prošle godine, da doda u javne nabavke i helikopter.
Alumina već ima dovoljno sredstava za kupovinu helikoptera, pa bi mogla da kupi jedan za Zvornik i okolinu.
Pored pomenutih Šuma RS i ERS-a, Hidroelektrane na Trebišnjici na čelu sa direktorom Gordanom Mišeljićem, ostvarile su u prvih šest meseci ove godine gubitak od 10,3 miliona KM. I dok se rukovodstvo pravda havarijom HE Dubrovnik, narod sve više pominje ispumpavanje novca kroz izmišljene i lažne tendere, adaptacije privatnih i poslovnih objekata, stanove u Londonu, itd…
Neuspešni menadžeri u državnim preduzećima i dalje opstaju, dok se uspešni smenjuju ili podnose ostavke.
Setimo se samo kako je onda podneo ostavku direktor IRB Milenko Pavlović, jer nije hteo da potpiše odobrenje za čuveni kredit ”Litvanskim banditima”. To je učinila posle njega postavljena direktorica Snežana Vujnić.
Odigrala je svoju rolu u pljački IRB-a, i evo je i dan, danas na mestu direktora IRB RS.
Ostavku je skoro podnela i ministarka turizma Dragica Kovač, jer prema medijskim izveštajima nije htela da potpiše dodelu sredstava u iznosu 1,7 miliona KM za dva turistička, i ko zna kakva još miljenika vlasti u RS.
Ovih dana mediji u RS prenose podatke o izuzetnim rezultatima Alumine, sve sa grafikonima i opisima.
To u potpunosti potvrđuje iznete podatke na BN, da je od dolaske Milorada Motike na čelo Alumine, povećan obrt sa 115 miliona KM na 400 miliona KM? Naravno, sve to je u suprotnosti sa javno iznetim ocenama stečajnog upravnika Laze Djurdjevića, da je od Motikinog dolaska u Aluminu stanje bilo sve gore i gore.
Da ponovimo, za vreme Motike, uredno su plaćane sve obaveze zaposlenima, državi i dobavljačima. Otvoreni su novi pogoni i zaposleno je nekoliko stotina novih radnika. Alumina je uložila i 70 miliona KM u investicione projekte. Sve ono što danas Alumina ponosno predstavlja javnosti sa dijagramima i ilustracijama, nastalo je u tom ”Motikinom periodu”.
Mora se priznati, uz pomoć države i radom čitavog tima sposobnih stručnjaka Alumine.
https://www.capital.ba/alumina-ulozila-blizu-70-miliona-maraka-u-investicione-projekte/
U tom periodu počela je i bitka interesnih klanova za Aluminu.
Znate onu pecarošku priču o ”gojenju crva”. Na malog crva, ide mala riba, ali ako se crv malo ugoji, može da zagrize i velika. To se ovde i desilo. Alumina je postala privlačan mamac i zinule su velike ribe. U jeku bitke, po nalogu Milorada Dodika, smenjen je Motika i Upravni odbor, a postavljeni su lojalni saradnici predsednika SNSD. Posao je obavio omiljeni režimski stečajni upravnik Lazo Djurdjević, koji se između ostalog žalio da mu Motika ne isplaćuje redovno astronomske sume po naduvanim fakturama, koje su dostigle 11 miliona KM.
Simptomatično je da se uspešna Alumina ovih dana obratila IRB, sa zahtevom za kreditom od 10 miliona KM, navodno za plaćanje struje, gasa i transporta. Kada se pogledaju objavljeni pregledi uspešnog razvoja i poslovanja poslednjih par godina, pa i 2019, onda je zahtev za kreditom krajnje čudan?
Više liči na nečije namirivanje, kao posledice propalih provizija zbog trenutnog odustajanja od prodaje potraživanja Alumine nekoj od interesnih grupa. Istovremeno, iznos kredita koji traži Alumina od IRB, manji je od iznosa koji je do sada od Alumine naplatila stečajna hobotnica.
Za takvu igru, smenjeni Milorad Motika očigledno nije bio podoban. Preostaje mu samo, kao i drugima koji su bili uspešni a ispali nepodobni, da se seti poznatih stihova Branislava Nušića iz pesme ”Dva raba”, zbog koje je ovaj srpski komediograf robijao.
U verziji posvećenoj aktuelnoj vlasti u RS, oni bi bili nešto izmenjeni i glase:
Srpska deco što raditi znate
Iz ovoga pouku imate
Srpska deco ne radite džabe,
Vašu dobit zgrabiće barabe.
(BN)