Demohrišćani i socijaldemokrate, uz izvjesne gubitke, odbranili su svoja tradicionalna uporišta u dvije pokrajine.
Prema izlaznim anketama na lokalnim izborimau dve istočne nemačke pokrajine, krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) ostala je daleko od svojih prvih izbornih pobeda na pokrajinskom nivou, dok su Demohrišćani i socijaldemokrate, uz izvesne gubitke, odbranili uporišta u Saksoniji i Brandenburgu.
Prema anketama Infratest dimapa, u Saksoniji je 32 odsto birača dalo glas Demohrišćanima (CDU).
Slede AfD sa 27,5 odsto, Levica sa 10,5 odsto, Zeleni sa 9 odsto, socijaldemokrate sa 8 odsto, dok se Liberali kotiraju na 4,8 odsto – dakle taman ispod cenzusa, prenosi Deutsche Welle.
U Brandenburgu su pobedile Socijaldemokrate sa 27,5 odsto.
Slede AfD sa 22,5, Demohrišćani sa 15,5, Levica sa 11, Zeleni sa 10, dok se konzervativni Slobodni birači kotiraju na 5 odsto. Liberali bi i ovde mogli da ostanu na 4,8 odsto, piše Deutsche Welle.
Kako navodi taj medij, znatno povećana izlaznost u odnosu na izbore od pre pet godina ukazuje da je tesna trka izvela mnoge na birališta.
U obe pokrajine prošli put je glasalo svega oko polovine biračkog tela, a sada su glasale dve trećine što se smatra dobrom izlaznošću za pokrajinske izbore.
U obje pokrajine Zeleni mogu dati većinu
Koaliciona matematika biće manje zanimljiva nego što se očekivalo. Ukoliko se brojke ne budu menjale, biće dovoljno da Zeleni u obe pokrajine uskoče u koalicije i tako donesu većinu.
Ta stranka je trenutno u naletu na saveznom nivou, pa je ovaj put lako preskočila cenzus i na istoku zemlje gde tradicionalno ima težak posao.
Brandenburgom je do sada vladao premijer Dietmar Woidke (SPD) u koaliciji sa Levicom.
U Saksoniji je na vlasti bio demohrišćanin Michael Kretschmer u koaliciji sa socijaldemokratama.
Pre izbora su sve ostale stranke isključile mogućnost saradnje sa desničarima.
Konzervativna Hrišćansko-demokratska unija uz to najavila je da neće u koaliciju ni sa Levicom.
Najavljivala se mogućnost da ovi izbori uzdrmaju i Veliku koaliciju koju na saveznom nivou predvodi Angela Merkel.
No analitičari procjenjuju da bi takav uticaj mogao izostati ako CDU-u i SPD-u pođe za rukom formiranje vlada u obe savezne pokrajine.
Birači kažnjavaju stranke i kad je ekonomija dobra
Analitičari na istoku zemlje beleže i novi fenomen prema kojem građani na izborima kažnjavaju vodeće stranke uprkos dobrom ekonomskom stanju.
To je posebno vidljivo u saveznoj pokrajini Saksoniji, koja je dolaskom novih ulagača ekonomski natprosečno profitirala u poređenju s ostalim istočnonemačkim saveznim pokrajinama.
U Saksoniji 75 odsto ispitanih smatra da je ekonomska situacija u njihovoj zemlji dobra. U Brandenburgu 58 odsto građana podržava ovu tvrdnju.
I pored toga se u Saksoniji 66, a u Brandenburgu 59 posto stanovnika oseća građanima drugog reda.
Nakon prošlogodišnjih antiuseljeničkih izgreda u saksonskom Chemnitzu, Saksonija je učvrstila svoj imidž savezne pokrajine čiji građani najviše naginju desnom populizmu i mržnji prema strancima.
Istovremeno, to je jedna od saveznih pokrajina s najnižim procentom građana stranog državljanstva.
Tako je 2016. u ovoj saveznoj pokrajini živelo 4,4 odsto stranaca što je znatno niže od saveznog proseka od 11,2 posto.
Ove godine, kada Nemačka obilježava 30 godina od pada Berlinskog zida, u zemlji se ponovo razvila rasprava o razlikama između istoka i zapada zemlje.
Izvor: Agencije