U odnosu na nekadašnju milijardu i po konvertibilnih maraka, suma na posebnim eskrou računa Republike Srpske je spala na svega 21 milion.
Prema dokumentu Konsolidovanog izvještaja o izvršenju budžeta za 2018. godinu, na tom računu je bilo 81 milion maraka krajem godine, ali morale su se zakrpiti budžetske rupe pa je Vlada Srpske povukla 60 miliona.
Takođe, institucije i preduzeća su imale obavezu da vrate 34, 9 miliona maraka do kraja prošle godine, što očigledno nisu uradile, pa je ukupan dug prema eskrou sada 94, 9 miliona maraka.
Iz PDP–a napominju da je i klirinški dug od 60 miliona maraka uplaćen na račun posebnih namjena, što je i dalje problematična suma, jer na kraju, kad se sve sabere u odnosu na 2007. godinu, ostalo je svega 1,6 odsto ukupnih sredstava koje su bile na tim računima, poručuje Jelena Trivić.
Ono što je javnosti poznato jeste da Fond zdravstvenog osiguranja Srpske i Robne rezerve RS treba da vrate po 14,5 miliona maraka. Vlada Srpske je takođe uzela 17 miliona za opremanje bolnice u Bijeljini, 2,9 miliona za rekonstrukciju Kliničkog centra i vodovodnu i kanalizacionu infratsrukturu. Rafinerija nafte Brod treba da vrati 400 hiljada maraka.
Novac prikupljen na poseban račun od sukcesije i privatizacije državne imovine je nesebično trošen, a o vraćanju novca na eksrou račun niko nije razmišljao.
Ekonomisti podsjećaju da je taj novac prevashodno bio namijenjen za razvoj privrede i kapitalne investicije.
Eskrou račun samo je jedan primjer kako se funkcioneri odnose prema javnom novcu. Sredstva su upotrebljavana za krpljenje rupa za koje su odgovrni ti isti funkcioneri. Na netransparentno trošenje javnog novca godinama je upozoravala i Glavna služba za reviziju RS.
Šta će se dogoditi kada na računu koji je služio kao rezerva za isplate plata i penzija više ne bude sredstava? Na ovo pitanje odgovora nema.
BN TV