Omladina u RS štedne račune otvara samo ako zaradi nešto u inostranstvu ili ako im novac uplaćuju roditelji, jer sami uglavnom ne mogu izdvojiti ništa.
Ne ostane mi ništa od plate ni za svakodnevne potrebe, a kamoli da imam za štednju – kaže vaspitačica Anja Tepić (29), a većina mladih ljudi sa kojima smo razgovarali sa njom je saglasna.
Rado bi, kažu, štedili da imaju od čega, ali s obzirom na veliku nezaposlenost, male plate i neredovne isplate, za većinu je odvajanje novca za štednju samo dodatna obaveza.
“Nije mi palo na pamet da otvaram račun za štednju, jer znam da nemam šta da uplaćujem. Plata mi pokrije troškove režija, a ovo što ostane nekako rasporedim samo da imam dovoljno da ne tražim od roditelja”, kaže Tepićeva.
Sličnog mišljenja ja i Slaven G. (24) iz Prnjavora, koji je, kaže, više novca štedio dok je bio dete, nego sada kad zarađuje.
“Moja plata od 450 KM mi služi samo da ne tražim novac od roditelja, jer ne bih podneo da i sa ovoliko godina od majke tražim novac za kafu”, kaže Slaven.
Za razliku od većine svojih vršnjaka, štedni račun u banci ima Maja Aleksić, koja je tri godine za redom radila, kako u evropskim restoranima, tako i po svetskim kruzerima.
“Nisam ovde mogla da nađem posao pa sam krenula sa radom vani. Svaki put kada donesem nešto novac deo stavim u banku i tako štedim. Verovatno za stan ili neku poslovnu ideju, videću”, kaže ona.
Da su mladi ljudi, nažalost, sa štednjom na vi, potvrdili su nam i iz “Sberbank” Banjaluka.
“Od ukupnog broja partija oročene štednje fizičkih lica “Sberbank” a.d. Banjaluka otprilike 10 odsto se vodi na licima starosne dobi između 25 i 35 godina života, a kada uključimo i dečju štednju, koja se otvara maloletnim licima do navršene 18. godine učešće se povećava na 25 odsto”, rekli su u ovoj banci.
Dodaju da je štednja oblik ulaganja u mirniju, stabilniju budućnost, te predstavlja najbolji i najsigurniji izbor uvećanja investiranog kapitala.
“Štednja predstavlja mirniji i spokojniji način razmišljanja o danima koji dolaze. Praktično posmatrano štediti znači da stvarate veći stepen izvesnosti kod odluka za školovanje dece, uštede za letovanja, te posedovanje vlastitog novčanog fonda za razne vidove životnih okolnosti koje nije moguće predvidjeti”, dodaju u ovoj banci.
I dok u evropskim državama mladi ljudi tako i rade, te razmiljšljaju o školovanju svoje dece i njihoj budućnosti, kod nas pre razmišljaju o svome sutra, smatra ekonomista Anita Vuković.
“Ako uzmemo u obzir da mladi ljudi imaju prosečnu platu od oko 800 KM i da imaju svoj stan i da žive sami, tada bi se moglo mesečno odvajati nekih 100 do 200 KM i za nekoliko godina imati fina suma na računu. Međutim, koliko ih takvih ima”, pita se Vukovićeva, dodajući da je naša omladina primorana da brine o sadašnjosti, a ne o budućnosti.
Smatra da su štednje kod mladih ljudi kratkoročne i da uglavnom štede za stvari koje bi hteli da kupe, a za koje novac ne mogu izdvojiti odjednom.
“Za većinu mladih ljudi štednja znači sačuvati novac za more, za novi telefon ili slične stvari, za koje štede nekoliko meseci i onda to potroše na nešto materijalno. Nemamo naviku da štedimo i razmišljamo o budućnosti, a i uz svu dobru volju ne znam od čega bi, jer velika većina mladih radi za minimalac ili uopšte ne može da nađe posao”, smatra Vukovićeva.
Treba odvajati bilo šta
Svesni smo da u današnje vreme većina ljudi teško plaća mesečne račune, a ako su tu još krediti za stan ili auto, situacija je još teža.
Međutim, stručnjaci ipak ističu kako bi mladi ljudi, bez obzira na sve, čim im se pruži prilika trebali početi da čuvaju novac za budućnost, pa makar mesečno izdvajali i neku minimalnu sumu, jer važno je, kažu, prvo “platiti sebe”, te odvojiti makar i minimalnu količinu novca pre plaćanja svega drugoga.
(Blic)