Ukupno 99 predmeta u radu je u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije novosadskog Višeg suda, a tiču se slučajeva nestalih beba.
Obuku za postupanje u ovim slučajevima prošlo je šestoro sudija i oni postupaju u ovim postupcima, piše novosadski Dnevnik.
Po rasporedu suđenja, veliki broj ovih predmeta je u julu, ali su oni za sada zatvoreni za javnost.
Ima i postupaka u kojima su roditelji podneli odvojene zahteve za utvrđivanje činjeničnog stanja, pa su oni na kraju spojeni. Do sada je okončan jedan predmet.
“Ta ročišta su u fazi zakazivanja saslušanja stranaka. Predlagači uglavnom predlažu veliki broj svedoka. Oni dostave dokumentaciju kojom raspolažu i koju su prikupili uglavnom tokom godina. Inače, u ovim slučajevima koji se vode u celoj Srbiji, a u Novom Sadu za područje Apelacionog suda, nema dvostranačkog postupka. Prisutni su predlagači i njihovi punomoćnici, koji im i mogu biti dodeljeni ako ih nemaju. I uz dokumentaciju, sud se ipak obraća službama i organizacijama za koje smatra da bi mogle pridoneti utvrđivanju činjenica o statusu nestalih beba“, navodi sudija Posebnog odeljenja Ana Stamenić.
Ona navodi da su stranke u pomenutim postupcima roditelji ili, u slučaju njihove smrti, najuža rodbina. Radi se o vanparničnom postupku, a ne o krivičnom. Ako se utvrdi činjenica o smrti, utvrđuje se gde se telo nalazi, ako se to ne može utvrditi, onda se konstatuje da se to ne može utvrditi, ni status smrti ni status života, na osnovu dokumentacije, dokaza i iskaza ispitanih svedoka.
Do sad su saslušavani samo predlagači, bez svedoka. Radi se o tome da roditelji prvi put dobijaju priliku da ih neki državni organ i Sud sasluša i da kažu na koga i šta sumnjaju. Na primer, nepoštovanje protokola, zavođenje pacijenta, izdavanje potvrda o smrti, upisivanja činjenica o smrti u lokalnim samoupravama, greškama policije, nepravovremenim upisivanjem podataka, mestima sahranjivanja tela, kremiranjima bez saglasnosti roditelja…
Do sad se o ovoj temi raspravljalo na nivou radnih grupa, odbora udruženja, zaštitnika građana…
“Za najveći broj predmeta, možda i 99 odsto, mi zasad nemamo gotova veštačenja niti ‘sazrele predmete’ za presuđenje. U tri predmeta od navedenih 99 pronađeni su takozvani parafinski kalupi za DNK analize. U jednom predmetu je Biološki fakultet u Beogradu ocenio da materijal nije podoban za analizu”, objašnjava Stamenić za Dnevnik.
Najstariji predmet odnosi se na dete rođeno 1965. godine, a među najmlađe predmete spada onaj za nestalu bebu iz 2001. godine.
“Sud može, u slučaju da je izvršeno krivično delo, bez obzira na to što se ovde radi o vanparničnom postupku, da sastavi krivičnu prijavu i obavesti tužilaštvo. Najveći broj predlagača se već ranije i obratio, paralelno s ovim postupcima, Tužilaštvu i podnosili krivične prijave, pre stupanja na snagu novog zakona, a odnosile su se mahom na otmice dece, ali i druga krivična dela. Sad to može da se kvalifikuje na drugi način, kao trajno delo otmice, za koju nije nastupila zastara”, navodi sudija Stamenić.
Sud može da donese tri različita oblika rešenja – da utvrdi činjenice o smrti i gde se telo nalazi, da konstatuje da ne može da utvrdi činjenice o smrti ili da utvrdi da je dete živo i gde se nalazi.