Kućna okupljanja bez sumnje doprinose transmisiji virusa. Nedavna okupljanja za Dan zahvalnosti u Kanadi su doprineli širenju virusa u ovoj zemlji, a takav rast može da se desi bilo gde s obzirom da se bliže praznici. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti je zato apelovao da ljudi ne idu na okupljanja i ne zovu ljude u svoje domove za Dan zahvalnosti, piše Njujork tajms.
U desetinama izjava tokom proteklih nedelja političke vođe i predstavnici zdravstvenog sektora su govorili da, dok su prethodni talasi zaraze bili vezani za domove za stare, farme, fabrike i restorane, sada su problem ljudi koji ne nose maske i koji sede blizu jedni drugih u kuhinjama i dnevnim sobama, paleći tako hiljade malih kovid požara koji “gore” kroz njihove zajednice.
Ipak, dostupni podaci ne podržavaju tvrdnju da su mala okupljanja kriva za širenje infekcije, navodi se u tekstu Njujork tajmsa. Mnogi epidemiolozi, takođe, nisu ubeđeni da su mala okupljanja izvor širenja zaraze. To potvrđuju podaci koji pokazuju da su restorani, zatvori i radna mesta u kojima radi mnogo ljudi vodeći izvori rasta broja pozitivnih slučajeva.
Okupljanja kao što su venčanja, rođendanske žurke i druge proslave, ako se održavaju u zatvorenom prostoru, svakako mogu da doprinesu prenošenju infekcije. Da li se isto može reći za privatna okupljanja porodice i prijatelja? U Koloradu, na primer, samo 81 aktivan slučaj može da se pripiše takvim okupljanjima, što je, kada se uporedi sa više od 4.000 zaraženih u zatvorima, 3.300 na fakultetima i gotovo 2.400 u ustanovama socijalne zaštite, beznačajno. U Luizijani, mali društveni događaji izazvali su samo 1,7 odsto od 3.300 infekcija za koje država ima jasno poreklo infekcije.
“Važno je dati savet o tome šta bi moglo da se desi tokom praznovanja, nema sumnje. Ali nije korisno insistirati na tome da su takva okupljanja vodeći uzrok zaraze“, kaže Dr Tom Ingelsbi, direktor Centra za zdravstvenu bezbednost.
Društvena okupljanja su postala zgodan žrtveni jarac za političke vođe uplašene rastućom zarazom, neki eksperti tvrde.
“Izgleda da oni samo prebacuju odgovornost za kontrolisanje širenja na pojedince i individualne izbore. Pandemija je više neuspeh sistema, nego neuspeh pojedinca“, kaže Eli Marej, epidemiološkinja na Univerzitetu u Bostonu.
Za Džuliju Markus, epidemiološkinju sa Harvarda, to je način odvlačenja pažnje sa težih zadataka u vezi sa javnim zdravstvom, kao što su implementacija obaveza nošenja maski, ukazivanja na društvene nejednakosti i obezbeđivanja dovoljno ličnih sredstava za zaštitu zdravstvenih radnika.
U pojedinim američkim državama su zvaničnici išli toliko daleko da zabrane ljudima da se sastaju sa svojim prijateljima i komšijama napolju, bez obzira na to da li održavaju distancu ili ne i da li nose masku, dok je bilo moguće viđati se u restoranima. Ovakve haotične poruke nose rizik da izazovu nepoverenje i ogorčenje u javnosti koja je već umorna od pandemije, piše Njujork tajms.
Na većini mesta, virus je previše raširen da bi moglo da se izričito tvrdi kako i gde je neko zaražen. Dok su na početku žarišta bila očigledna, sada postoji hiljadu malih žarišta, kao što su restorani, barovi i teretane. U ovakvoj situaciji, nemoguće je znati koliki je tačno doprinos kućnih okupljanja.
U Minesoti, do 12. novembra bilo je više od 200 hiljada slučajeva zaraze. Gotovo 12.000 slučajeva moglo se pripisati restoranima i barovima, a oko 17.000 ustanovama socijalne zaštite. Nasuprot tome, za više od 115.000 slučajeva ne postoji jasno mesto zaražavanja.
“Kućna okupljanja bi bila mnogo bezbednija da zvaničnici nametnu stroža ograničenja komercijalnim aktivnostima van domova. Oni biraju da to ne čine, a onda prebacuju krivicu na pojedince“, kaže dr Marej.
Još jedna opcija je da lokalne vlasti obezbede bezbednije prostore za okupljanje.
Novinarka Njujork tajmsa, koja je i autorka priče, Apurva Mandavili, rekla je da poenta priče nije da je, u američkom slučaju, bezbedno proslavljati Dan zahvalnosti ove godine, već da ukaže na to kako društvena okupljanja nisu primarni izvor širenja zaraze.
“Ali i mi možemo da uradimo naš deo, pogotovo sada kada smo u situaciji da je virus svuda, zaista, ostati kod kuće je najbezbednija stvar koja može da se učini”, poručila je Mandavili.