Foto: Srpska info
Korak naprijed, nazad dva. Tako je, bar do sada, izgledao put BiH ka Evropskoj uniji. Više je bilo razgovora, nego što je bilo konkretnih dogovora, a ove godine je, čini se, posebno „zaštekalo“.
Zakoni na čekanju, kaskamo sa reformama, a političke elite blokiraju šta prije stignu.
Evropski parlament nedavno je usvojio rezolucije o Bosni i Hercegovini, Kosovu i Crnoj Gori. I, pogađate, najgori smo. Naglašena je potreba očuvanja ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta BiH, uz poziv domaćim zvaničnicima da prekinu blokade i ubrzaju reforme.
Politički lideri u Bosni i Hercegovini pozvani su da bez odlaganja provedu dugo očekivane reforme. Zatražen je prestanak opstrukcija, politički motivisanih veta i retorike podjela.
Da li će ih domaći lideri poslušati?
“Daleko od EU”
Politički analitičar Miloš Šolaja, ocjenjuje da na evropskom putu nazadujemo, iako se to, kaže, predstavlja kao stagnacija.
– Nisu učinjene dvije suštinske stvari – formalno-pravni okvir koji treba da označi reforme i da bude uslov da se one sprovode. Takođe, u identitetskom smislu nismo uspjeli usvojiti zajedničke okvire za zajednički nastup prema Evropskoj uniji, iako je to bio jedan od zahtjeva. Zbog toga se ne može realno očekivati značajniji napredak – smatra Šolaja.
Reforme se, objašnjava Šolaja, ne odnose samo na usvajanje zakona u parlamentima, već podrazumijevaju i prihvatanje standarda i načina života Evropske unije.
– Na tom planu je urađeno vrlo malo, gotovo ništa, jer je prevladalo uvjerenje da je pravni okvir sam po sebi dovoljan. Međutim, u svakom slučaju, još uvijek smo daleko od standarda Evropske unije. Jedino što bi moglo promijeniti dinamiku jeste eventualna politička odluka Evropske unije da, zbog forsiranja Moldavije i Ukrajine, eventualno snizi kriterijume, iako se istovremeno vide tendencije da se traže rješenja koja bi nas pozicionirala kao zemlju drugog reda. U suštini, potrebno je otvoriti pitanje da li zaista želimo Evropsku uniju, i ako želimo, šta konkretno treba uraditi da bismo postali ravnopravni članovi, a ne samo da formalno odgovaramo na zahtjeve iz Brisela – naglašava Šolaja.
On kaže da ovakva situacija odgovara političkim elitama.
– One nemaju problem sa elementarnom egzistencijom i sa uslovima života, žive dobro, naročito oni koji su sa druge strane nekog zakonskog okvira i koji mogu da zadovolje sve svoje potrebe, a najmanje odgovara ljudima koji žive od svog rada i koji sutra treba da budu dio te Evropske unije kao pojedinci, kao građani sa svojim interesima, inicijativama, zahtjevima, željama, potrebama. Zato je ključno jasno definisati da li postoji stvarna volja za ulazak u EU. Ako postoji, onda se mora precizno reći šta se želi postići. Uslov za ulazak u EU, odnosno posljednji korak, je referendum. Tad ćemo se svi izjašnjavati šta je to šta smo postigli – rekao je Šolaja.
“Lično bogaćenje”
Diplomata i publicista Branko T. Nešković, kaže da je tokom posljednjih tridesetak godina dominantna politička i ekonomska tema na prostoru Balkana bio proces evroatlanskih integracija, ali da je BiH na putu ka EU, pogotovo tokom preThodnih deset godina, propustila mnogo šansi.
-Mora se priznati da je bilo pomalo neiskrenosti na obje strane, i kod EU i kod domaćih političkih lidera, jer su se i jedni i drugi javno deklarisali svoju otvorenost za prijem i spremnost za reforme društva, a svakodnevno iznalazili načine kako da to toga ne dođe. U svemu ovome se svakako ne može zaobići neodgovornost i nezajažljivost domaćih političkih lidera koji su u nedostatku sposobnosti i državničkog vizionarstva na uređenju društva, radili uglavnom na podjelama i sukobima na kulturološkoj, vjerskoj i rasnoj osnovi, i na ličnom bogaćenju – rekao je Nešković.
Tek su, nastavlja on, geopolitička dešavnja u svijetu, rat u na istočnim granicama EU u Ukrajini, poremećeni odnosi sa Rusijom i veliki zaokret SAD ka Indopacifiku i Kini, vratili i osnažili interes Brisela za iskreniji pristup integrisanja država Zapadnog Balkana u Uniju.
-Mada članstvo u EU neće riješiti sve probleme, svakako će olakšati njihovo rješavanje i vidno poboljšati standard življenja stanovništva na ovom prostoru, i mada su mnoge prilike za integrisanje država Zapadnog Balkana propuštene, ovaj momentum se ne bi smio propustiti – naglasio je Nešković.