Nedjelja, 22 Decembra, 2024

Kako da se volonteri zaštite tokom pandemije korona virusa?

Volonteri su i više nego značajan resurs svake organizacije. Njihova uloga još važnija je u vreme vanrednih situacija, što smo mogli videti na primeru poplava u Srbiji 2014. godine i tokom izbegličke krize.

Atuelna pandemija korona virusa pokrenula je brojne akcije solidarnosti širom regiona. Jedan od načina na koji su se građani uključili u podršku svojim zajednicama i pokazali solidarnost, jeste volontiranje.

Volontiranje tokom pandemije korona virusa

Neke od volonterskih akcija su organizovane, kroz volonterske servise, od strane brojnih opština, lokalnih organizacija Crvenog krsta ili drugih neprofitnih organizacija, dok su druge pokrenute od strane samih građana, koji su se samoorganizovali, uglavnom na društvenim mrežama, kako bi starijim i sugrađanima sa zdravstvenim problemima pomogli u nabavci lekova, namernica i ostalih neophodnih stvari i olakšali im period izolacije. Primer za to su grupe Pomoć sugrađanima u karantinu – SrbijaLjudi za ljude i Jedni za druge – Hrvatska i Hercegnovski volonteri pomažu starijima – Crna Gora.

Pored ovih načina, brojni stručnjaci su ponudili volontersku pomoć – u vidu raznih edukacija, ili psihološke podrške, ali i kroz volontiranje u kontakt centrima za podršku.

Bez obzira na to da li već volontirate, ili tek razmišljate o tome da se priključite nekoj akciji, važno je da se pre tog poduhvata detaljno informišete o tome na koji način možete da od aktuelnog virusa zaštitite kako sebe, tako i ljude kojima pomažete.

Zaštitite sebe i druge

S obzirom na to da su volonteri na terenu izloženiji opasnosti od korona virusa nego ostali, podsećamo vas na koje se sve načine možete zaštititi od korona virusa.

Nosite zaštitne maske i rukavice.

Volonteri koji su organizovani od strane opština ili organizacija imaju obezbeđena ova zaštitna sredstva, ali ukoliko samoorganizovano pomažete komšijama u svojoj zgradi ili naselju, takođe je važno da se zaštitite. Zbog toga obavezno nosite zaštitne maske i rukavice. 

Poštujte društvenu distancu i smanjite društvene kontakte. 

Propisana društvena distanca je dva metra i obavezno je poštujte, kako u radnjama i apotekama prilikom nabavke, tako i prilikom kontakta sa ljudima kojima pomažete i dostavljate namernice.

Dogovore o nabavci obavljajte putem društvenih mreža ili telefona.

Ukoliko postoji mogućnost za to, izbegavajte kontakt licem u lice – ostavite kesu sa nabavljenim namernicama ispred vrata.

Ukoliko je potrebno, ponesite sa sobom stoličicu ili bilo šta drugo, na čemu biste mogli da ostavite hranu, kako je ne biste stavljali na pod.

Ako je kontakt neophodan, udaljite se dok osobe kojima dostavljate namernice preuzmu hranu i eventualno ostave novac.

Ako je to moguće, svedite na minimum upotrebu keša, kako biste dodatno smanjili kontakt. Umesto toga, trudite se da plaćate karticom, ili online.

Nikako ne dodirujte lice.

Ovo je jedna od opštih preporuka i trudite se da je svakodnevno poštujete. Više o opštim merama prevencije pročitajte na linku.

Pranje ruku i dezinfekcija su obavezni.

Jedna od opštih preporuka je, takođe, da redovno perete ruke ili koristite sredstva za dezinfekciju i suvo pranje ruku. Takođe, važno je da redovno dezinfikujete mobilni telefon, kao i tastaturu i ekran računara, ukoliko ga koristite.

Redovne informacije o merama zaštite i prevencije možete pronaći i na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.

Volontirajte u svom kraju.

U Srbiji je, osim za zaposlene koji posao moraju obavljati na svojim radnim mestima, gradski prevoz ukinut, ali savet je da – gde god da se nalazite – volontirate lokalno, odnosno u svom kraju, kako biste izbegli nepotreban boravak u javnom prevozu (tamo gde on još uvek funkcioniše), ili taksi vozilima.

Kupujte u lokalnim radnjama i apotekama i trudite se da budete na raspolaganju osobama koje se nalaze u vašoj blizini.

Podsetnik za organizacije koje angažuju volontere

Organizacije, naročito one koje imaju iskustvo delovanja u vanrednim situacijama i programima hitne pomoći imaju iskustva sa organizovanjem i radom sa volonterima. Ipak, nije na odmet podsetiti se nekih stvari koje vam mogu pomoći u radu u trenutnim uslovima.

Verovatno je suvišno spominjati, ali na prvom mestu su bezbednost i zaštita volontera – obezbedite im zaštitne maske i ostala potrebna sredstva za rad i pristuo svim važnim informacijama.

Organizujte svoje volontere, tako ta imaju unapred islpanirane zadatke i rasporede.

Timski duh je važan – učinite da se volonteri osete važnim delom tima, pohvalite i vrednujte njihove napore i doprinos koji daju svojim radom.

Ukoliko je to potrebno, obezbedite volonterima potrebne obuke, superviziju i dodatne treninge koji će im pomoći u aktivnostima koje obavljaju.

U ovom periodu, dobar podsetnik i koristan izvor informacija za organizacije može biti priručnik Podsetnik o volonterizmu u kriznim situacijama.

Zaključak

Trenutna epidemija korona virusa razlikuje se od nekih ranijih kriznih situacija jer je u pitanju zdravstveni problem, sa kojim se ranije nismo susreli i virus kome su manje ili više svi izloženi.

Ovo je pravo vreme da pokažemo solidarnost, ali i odgovornost prema sebi i drugima.

Zbog toga je važno da se, pre nego što krenemo u akciju pomoći drugima, informišemo o svim neophodnim merama zaštite i preduzmemo ih kako bismo zaštitili i sebe i osobe kojima pružamo podršku i sve druge ljude u svojoj okolini.

Preuzeto sa Givingbalkans.org

Povezane vijesti

Australija sada štiti najveću površinu okeana na svijetu: Zaštićeno preko polovine morskih teritorija

Foto: Cory Calvin

„Ovo nije samo velika pobjeda za životnu sredinu u Australiji, ovo je velika pobjeda za životnu sredinu u svijetu”, zaključila je australijska ministarka životne sredine Tanja Pliberšek

Istraživanje otkrilo neočekivane posljedice koje je pandemija ostavila na tinejdžere

Foto: Getty Images

Pandemija je bila dramatična i neočekivana, na neki način dramatična i katastrofalna ne samo za fizičko, već i za mentalno zdravlje.

Popular Articles