Hoće li Severna Koreja poslati trupe u Ukrajinu i da li bi bile „topovsko meso“?

Foto: EPA

Kada se radi o Severnoj Koreji važno je ne samo gledati šta režim kaže o svojoj sadašnjoj i budućoj politici već šta režim ne kaže. Ponekad ćemo možda morati da čitamo između redova.

Dva susreta između Kim Džong Una i Vladimira Putina u periodu od godinu dana ukazuju na to da je brak više od samo pokazivanja, piše Spectator.co.uk.

Nakon potpisivanja „sveobuhvatnog strateškog partnerstva“ između Kima i Putina odnosi Rusije sa Severnom Korejom izgledaju u uzlaznoj putanji.

Pakt za međusobnu odbranu, gde se svaka strana složila da pomogne drugoj u slučaju bilo kakve spoljne agresije, daleko je prevazilazio puku afirmaciju ideološke solidarnosti.

Tek prošle nedelje, visoki severnokorejski vojni zvaničnik, general-pukovnik Pak Džong Čon, jasno je stavio do znanja da će Severna Koreja „uvek biti zajedno sa ruskom vojskom“.

Ponavljajući Putinove reči, Pak je zapretio „novim svetskim ratom“ sa „najgorim posledicama“, uključujući ruski uzvratni udar, ako Sjedinjene Države nastave da naoružavaju Ukrajinu kao deo svoje „konfrontacione histerije protiv Rusije“.

Nije ništa novo videti kako se severnokorejski režim u svojoj retorici poziva na jezik rata. Čak i 1993. pre nego što je zemlja nabavila nuklearno oružje, budući lider Kim Džong Il je izjavio da je Korejsko poluostrvo u „polu-ratnom stanju“, nakon što su Sjedinjene Države i Južna Koreja izvele zajedničke vojne vežbe.

Tokom Obamine administracije, eufemistički nazvana „Čuvari mira“, grupa za sajber ratovanje koju sponzoriše severnokorejska država, pretila je terorističkim aktima Sjedinjenim Državama ako bioskopi nastave da prikazuju film Seta Rogana „Intervju“ koji je ismevao pustinjačko kraljevstvo.

Ranije ove godine, Kim Džong Un je zloslutno zapretio da nuklearno oružje Severne Koreje nije samo u odbrambene svrhe, već da bi moglo da pribegne ofanzivnoj upotrebi u slučaju bilo kakvog rata na Korejskom poluostrvu.

Ono što zabrinjava u današnjem vremenu, međutim, jeste da Severna Koreja sada ima sporazume o međusobnoj odbrani i sa Rusijom i sa Kinom.

Najnoviji sporazum potpisan između Kima i Putina jasno je stavio do znanja da odnosi Rusije i Severne Koreje nisu samo razmena gotovine za artiljeriju između dve antizapadne države.

Severna Koreja snabdeva svog hladnoratovskog pokrovitelja milionima artiljerijskih metaka i balističkih projektila kratkog dometa. Zauzvrat, Pjongjang dobija gotovinu, ali i hranu i vojnu tehnologiju i znanje.

Pored fizičke tehnologije, nedavni izveštaji u južnokorejskim medijima ukazali su na mogućnost slanja ljudstva u Rusiju iz Severne Koreje, kako za pomoć u obnovi u samoproglašenim Donjeckom i Luganskom narodnim republikama, tako i za bojno polje u Putinovom ratu koji je u toku.

Sa četvrtom po veličini stalnom vojskom na svetu, koja broji 1,3 miliona aktivnog vojnog osoblja – od ukupne populacije od 26 miliona – severnokorejsko društvo je visoko militarizovano. Obavezni vojni rok za muškarce traje od deset do 13 godina, a za žene sedam godina.

I Pjongjang i Moskva nisu bili voljni da potvrde ili demantuju bilo kakvu takvu mogućnost. Ipak, ako bi Severna Koreja poslala inženjere, vojnike ili građevinske radnike na ove teritorije koje je okupirala Rusija, to svakako ne bi bilo u suprotnosti sa njenim spoljnopolitičkim stavom.

Samo pet meseci nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Severna Koreja se pridružila drugim odmetničkim državama Rusiji i Siriji u priznavanju „nezavisnosti“ takozvanih republika Donjecka i Luganska.

Ukrajina je nakon toga prekinula svoje diplomatske odnose sa Severnom Korejom.

Količina, međutim, nije jednaka kvalitetu. Severna Koreja možda ima brojčanu snagu – i u pogledu oružanih snaga i, naravno, nuklearnog oružja.

Ali u poređenju sa svojim susedom južno od demilitarizovane zone, snage Pjongjanga su manje dobro obučene i oslanjaju se na konvencionalne sposobnosti koje su često iz sovjetske ere.

Kako je Pentagonov sekretar za štampu prikladno rekao, svako vojno osoblje Severne Koreje poslato u Ukrajinu jednostavno bi bilo „topovsko meso“.

Ovaj opis nije netačan. Ipak, to je svakako zabrinjavajuće za međunarodne odnose. Ne znamo sa sigurnošću koliko će takvog osoblja Rusiji biti potrebno; koliko će Severna Koreja biti spremna da pošalje; a šta će Rusija dati Severu zauzvrat.

Možda se očekivalo da je južnokorejski premijer rekao da bi Južna Koreja mogla „prilagoditi“ svoju pomoć Ukrajini, s obzirom na jačanje saradnje Severne Koreje i Rusije.

Nedostatak eksplicitnih detalja o raspoređivanju severnokorejskih trupa ili inženjera da pomognu u Putinovom ratu, trenutno je frustrirajuće.

Ali moramo zapamtiti da je takvo ćutanje oproban deo strateškog ponašanja Severne Koreje. Još od stvaranja severnokorejske države 1948. taktike laži i obmane bile su deo Kimovog režima, kroz njegove tri generacije rukovodstva.

Slično kao što je Severna Koreja lansirala balističke rakete, ove taktike neće uskoro prestati. Ništa se ne može isključiti.

Agencije/Danas