.){kind=link}
Foto: Freepik
Građani Evrope ove godine će posljedice rata u Iranu osjetiti direktno kroz rast cijena, upozorila je Evropska centralna banka (ECB).
I bez daljeg pogoršanja sukoba, očekuje se jačanje inflatornih pritisaka i usporavanje ekonomskog rasta. Prema novim projekcijama, inflacija u evrozoni porašće na 2,6 odsto, znatno iznad ranije procene od 1,9 odsto iz decembra.
Inflacija raste, a privreda usporava
Istovremeno, rast privrede biće sporiji, jer će domaćinstva i kompanije morati da veći dio prihoda usmjere na osnovne troškove, prije svega energiju.
Ovaj novi udar dolazi u trenutku kada je kupovna moć tek počela da se oporavlja nakon inflatornog talasa izazvanog ratom u Ukrajini 2022. godine, kada je inflacija u jednom trenutku dostigla i 10 odsto.
Kako navodi Politiko, rat na Bliskom istoku značajno povećava neizvesnost, uz rizik da inflacija dodatno poraste, dok bi ekonomski rast mogao da oslabi. Ipak, kamatne stope za sada su ostavljene nepromjenjene.
Procjene pokazuju da bi inflacija u narednim godinama mogla da se vrati ka ciljanih 2 odsto, dok se očekuje umjeren rast privrede. ECB je smanjila prognozu rasta za ovu godinu na 0,9 odsto, sa prethodnih 1,2 odsto, dok je projekcija za narednu godinu blago korigovana na 1,3 odsto.
ECB oprezna zbog mogućeg novog talasa poskupljenja
Centralne banke tradicionalno oprezno reaguju na ovakve šokove, jer njihov glavni alat, kamatne stope, djeluje sa vremenskim zakašnjenjem, dok se geopolitičke okolnosti mogu brzo promijeniti.
Ipak, postoji rizik da bi predugo čekanje moglo da učvrsti očekivanja o rastu cijena, što bi dovelo do dodatnih poskupljenja i pritiska na rast plata.
ECB je saopštila da pažljivo prati situaciju i da će monetarnu politiku prilagođavati u skladu sa razvojem događaja. Investitori već očekuju mogućnost povećanja kamatnih stopa tokom godine, do nivoa od oko 2,5 odsto.
Centralni bankari čekaju jasniju sliku
Istovremeno, centralne banke upozoravaju da je još rano za jasne zaključke. Predsjednik američkih Federalnih rezervi Džerom Pauel istakao je da još niko ne može precizno da procijeni obim i trajanje posljedica po ekonomiju.
Sličnu poruku očekuje se da pošalje i predsjednica Evropske centralne banke Kristin Lagard.
ECB je takođe upozorila da bi produženi poremećaji u snabdijevanju naftom i gasom dodatno pogoršali situaciju, što bi značilo višu inflaciju i slabiji rast od trenutnih projekcija.
Među ekonomistima i centralnim bankarima sve je prisutnija procena da bi produženi sukob mogao da dovede do takozvane stagflacije, kombinacije visoke inflacije i usporenog ekonomskog rasta.
Kako prenosi Politiko, analitičari ocijenjuju da strpljenje ECB možda neće dugo trajati i da bi već na narednom sastanku u aprilu mogla da bude doneta odluka o povećanju kamatnih stopa ukoliko se sadašnji trendovi nastave.