Foto: Impuls
Evropski savjet i Evropski parlament dogovorili su zadržavanje prava na besplatan ručni prtljag i naknadu za kašnjenja letova, što će važiti od 2027. godine.
Evropski savjet i Evropski parlament postigli su dogovor da zadrže pravo na besplatan ručni prtljag u kabini i novčanu naknadu za kašnjenja letova u okviru pravila Evropske unije o pravima putnika u vazdušnom saobraćaju, nakon više od jedne decenije pregovora.
Prema novim pravilima, putnici u avio-saobraćaju i dalje će imati pravo na besplatan ručni prtljag u kabini i na novčanu naknadu ukoliko let kasni najmanje tri sata – što je bio jedan od ključnih zahtjeva Evropskog parlamenta, kojem se protivilo nekoliko država članica EU, piše Euronews.
“Naknade koje treba isplatiti ostaju iste kao one koje avio-kompanije poznaju već skoro 20 godina. To je situacija koja donosi predvidljivost”, rekao je jedan visoki diplomata EU novinarima u petak, nakon postizanja dogovora.
Evropski putnici u vazdušnom saobraćaju već sada imaju pravo na naknadu u iznosu od 250 do 600 evra ako je let otkazan ili kasni više od tri sata. Novi tekst, koji su podržali zakonodavci EU, precizira da će avio-kompanije isplaćivati 300 evra za letove duže od 3.500 kilometara, odnosno 600 evra ako kašnjenje premaši četiri sata ili ako let na kraju bude otkazan.
Nova pravila takođe ukidaju naplatu ručnog prtljaga u kabini, što je uobičajena praksa kod niskobudžetnih avio-kompanija. Putnici će sada imati pravo na besplatan lični predmet dimenzija 40 cm x 30 cm x 15 cm i jedan mali komad prtljaga na točkiće, poput male torbe ili ranca.
Na insistiranje Evropskog parlamenta, povećana je transparentnost cijena i uporedivost avionskih karata tako što su avio-kompanije, posrednici i pretraživači obavezani da od početka procesa rezervacije prikazuju cijenu leta koja uključuje i ručni prtljag.
Pregovarači EU su se saglasili da avio-kompanije mogu nuditi jeftinije karte putnicima koji dobrovoljno odluče da putuju bez ručnog prtljaga.
Kada novi zakon stupi na snagu 2027. godine, avio-kompanije će morati da uključe i mali lični predmet i veći komad ručnog prtljaga u osnovnu cijenu karte.
Iako će ova promjena vjerovatno povećati početne cijene karata, posebno kod niskobudžetnih prevoznika koji trenutno naplaćuju dodatno za ručni prtljag u kabini, putnici koji odluče da lete bez kofera moći će da izaberu nižu cijenu.
Organizacije za zaštitu potrošača tvrde da je naplata kabinskog prtljaga nezakonita, posebno kroz prakse koje koriste niskobudžetne avio-kompanije, i da bi putnici trebalo da imaju pravo na naknadu povezanu sa kašnjenjima.
Međutim, neke avio-kompanije su posljednjih mjeseci počele ubrzano da uvode naplatu kabinskog prtljaga, navodeći finansijske gubitke zbog rasta cijena goriva za avione povezanog sa poremećajima na Bliskom istoku.
Dogovor su u petak postigli ambasadori EU i kiparsko predsjedništvo EU, koje predsjedava Savjetom EU do kraja juna.
Nova pravila stupaju na snagu 2027. godine.
Kako je ranije rekao Igor Vranješević, agent za prodaju avio-karata, cilj da se putnicima omogući bolji i transparentniji uslovi.
“Reklamiraju se cijene avio-karata bez prtljaga, pa se onda doplaćuje prtljag, pa onda ako imate točkiće, ako vam vire iz onog gabarita, onda vam je to još veći prtljag, pa još više na aerodromu platite. Jednostavno, Evropski parlament želi da nekako ograniči i da dovede u neku normalu”, naveo je on.
Kako je naveo, ručni prtljag treba da bude uračunat u osnovnu cijenu karte i to će biti neka osnovna ponuda na svim online portalima, u agencijama, na svim mjestima gdje se prodaju avionske karte.
“Naravno, ko želi može da odbaci taj prtljag pa da plati manje ili da doda još jedan dodatni kabinski ili dodatni prtljag za čekiranje da plati više, i onda je to vrlo jasna stvar. Ali ovo je neki standard koji se uvodi gdje je potrebno da svako ponese sa sobom neki mali kofer, da prosto stavi neke svoje stvari, a ne da oblači na sebe pet slojeva garderobe da bi prošao jeftinije”, naveo je Vranješević.
Pregovori koji traju deceniju
EU uredba o zaštiti prava putnika u vazdušnom saobraćaju otvorena je za reviziju 2013. godine.
Evropski zakonodavci su tokom pregovora koji su uslijedili insistirali na proširenju prava na prtljag i jačim zaštitama putnika u slučajevima bankrota avio-kompanija, ali su se tome protivile pojedine države članice EU i avio-industrija.
Litvanski poslanik Evropskog parlamenta iz redova Zelenih Virginijus Sinkevičius podsjetio je da kada je zakon o pravima avio-putnika usvojen 2004. godine, on “jednostavno nije bio dizajniran” za današnju realnost, u kojoj je došlo do ogromnog porasta avio-saobraćaja.
“Rajaner je prevozio oko 23 miliona putnika godišnje. U 2024. godini prevezao je preko 183 miliona – skoro osam puta više. Viz er tada još nije postojao. Izi džet je bio nišni operater. Niskobudžetni prevoznici danas čine dominantan dio avio-saobraćaja unutar Evrope i izgradili su poslovne modele zasnovane na razdvajanju usluga koje su nekada bile standardne i naplati svake od njih posebno”, rekao je on.
Jedan diplomata EU se saglasio, rekavši da “stara pravila više ne ispunjavaju očekivanja” i da revizija zakona “više nije opcionalna, već neophodnost”.
U prethodnim pregovorima države članice EU pokušale su da podignu prag za finansijsku nadoknadu za otkazane letove sa tri na četiri sata, a među zemljama koje su se tome protivile bile su Njemačka, Portugal, Slovenija i Španija.
Tokom pregovora koji su trajali više od decenije, avio-kompanije su lobirale da pravo na nadoknadu počne tek nakon najmanje pet sati kašnjenja, kako bi se uzele u obzir stvarni operativni problemi i izbjegla situacija u kojoj prevoznici otkazuju letove samo da bi izbjegli kazne.
Avio-kompanije su tvrdile da bi teret predloženog zakona značajno ugrozio njihovu sposobnost da se takmiče na tržištu, uz argument da su kašnjenja van njihove kontrole i da su povezana sa tehničkim problemima na aerodromima.
Međutim, Evropski parlament je na kraju pobijedio u ovom sporu, i prag od tri sata ostaje na snazi.
Direktorka trgovinskog udruženja Airlines for Europe (A4E), Urania Jorgotsaku, izjavila je da EU sporazum sada mora biti usmjeren na upravljanje tranzicijom ka neto nultim emisijama i na rješavanje neefikasnosti evropskog vazdušnog prostora.
“Iskoristiti sredstva EU Sistema za trgovinu emisijama u avijaciji za kupovinu održivog avionskog goriva i finansiranje čistih tehnologija, potrošiti naknade za vazdušni saobraćaj na zapošljavanje više kontrolora letenja i riješiti problem curenja ugljenika i poslovanja koje ostavlja evropske avio-kompanije i destinacije manje konkurentnim u odnosu na globalne rivale”, rekla je ona.
(Euronews/MONDO)