Najskuplju cenu terorističkih napada i ratnih dejstava platile su i plaćaju žrtve i njihovi bližnji. Računi pristižu i privredi, od turističke i saobraćajne, do finansijske industrije. Ova poslednja je, skreću pažnju analitičari, prva po brzini oporavka još od terorističkog napada na SAD 11. septembra, pa do danas. Ali ono što važi za berze, ne važi i za deonice pojedinih kompanija, koje su nakon terorističkih napada morale da se oproste od dela kapitala.
Procenjuje se da su samo napadi 11. septembra 2001. godine američku ekonomiju koštali između 80 i 90 milijardi dolara, uključujući tu troškove spasilačkih akcija, lečenja i humanitarne pomoći za nastradale, ali i troškove strožijeg obezbeđenja ključnih aerodroma, vojnih i civilnih institucija. Iste godine u Jemenu je izveden samoubilački napad na američki vojni brod USS Cole, a dve godine kasnije stradao je i francuski brod Limburg. Jemen je, zato, ostao bez polovine prometa u pomorskom saobraćaju koji se preselio u susedne Oman i Džibuti, dok je osiguranje za pomorski prevoz kroz tu zemlju poskupelo za 300%.
I dok ni najobičniji dolazak na američki aerodrom više nije isti kao pre “9/11”, pošto su nova bezbednosna pravila transformisala standarde turističke ili avio industrije, profesori ekonomije Tod Sanders i Volter Enders, autori studije iz koje potiču ovi podaci, pažnju skreću na vitalnost finansijske industrije: teroristički napadi na njujorške kule bliznakinje doveli su do toga da se uzdrmane berze u Londonu, Parizu, Frankfurtu ili Hong Kongu oporave posle 11 dana, dok je u samom Njujorku trgovanje obveznicama bilo obustavljeno samo jedan dan, a trgovanje akcijama je nastavljeno posle nedelju dana od napada. Vrednost indeksa DOW vratila se na nivo koji je prethodio napadu za 40 dana.
Sanders i Enders smatraju da je brz oporavak američkog finansijskog tržišta rezultat brze makroekonomske akcije, odnosno likvidnosti koju je država obezbedila za organizovanje različitih spasilačkih akcija (procenjuje se na oko 40 milijardi dolara), ali i spremnosti da se više troši na „rat protiv terorizma“, u ovom slučaju na intervenciju u Avganistanu, koja je usledila samo mesec dana posle septembarskih napada na Njujork i Vašington.
Kratkoročne i dugoročne posledice
Deceniju i po kasnije, situacija se nije nimalo promenila. Teroristički napadi su, na bizaran način, postali gotovo očekivani, nešto što povezuje evropske prestonice, razrušene gradove Bliskog istoka i letovališta severne Afrike. Finansijski sektor, međutim, i dalje postojano odoleva panici: belgijski član Saveta Evropske centralne banke uveren je da će posledice martovskog napada na Brisel biti privremene i ograničene na sektor bezbednosti, gde se očekuje veća potrošnja budžeta.
Časopis The Economist u svom blogu Buttonwood podseća i na to, da je samo dan posle napada u Parizu prošle godine berza bila u plusu, što je još brži oporavak nego 2005. godine, kada su bombe odjeknule u londonskom metrou, a berzi bilo potrebno „par dana“ da se indeksi vrate na staro.
Nisu se, međutim, sve akcije podjednako oporavile. Investicioni bankar i bloger Dag Mekintajer podseća da se pariska berza možda oporavila za dan, ali da su teroristički napadi izbrisali oko dve milijarde dolara vrednosti kapitala evropskih kompanija, poput hotelske grupacije Accor, čije su akcije izgubile 5 % vrednosti, ili Air France-KLM, aviokompanije koja je morala da se oprosti od 6% vrednosti akcija.
Za razliku od Brisela, Pariza i Londona, turističke industrije Tunisa i Egipta i dalje se suočavaju sa posledicama napada, što analitičare The Economista navodi na zaključak da „što je ekonomija zemlje pogođene terorističkim akcijama zavisnija od strane potrošnje, to će pogubniji biti efekti napada“. U razrađenijoj verziji tog argumenta, navodi se da su ljudi skloniji da nakon terorističke akcije smanje neposrednu potrošnju, na neko vreme se odreknu putovanja ili šopinga po „centru grada“, ali da se posle relativno kratkog vremena vraćaju ranijim navikama. „Jedan od najefikasnijih načina da se dugoročno negativno deluje na ekonomski razvoj zemlje je da se ona duže vreme drži u političkoj i bezbednosnoj nesigurnosti, poput Severne Irske u vreme “nevolja” (The Troubles, 1968-1998), što sa sobom nosi pad BDP, pad zaposlenosti i izostanak investicija“, tvrde autori Economist-ovog bloga Buttonwood.
Drugi način da se temeljnije ugrozi ekonomija je, paradoksalno, striktna primena antiterorističkih i mera uperenih ka izbeglicama iz ratom pogođene Sirije i siromašnih afričkih i azijskih zemalja, koji uporno pokušavaju da se domognu obećane zemlje Nemačke ili neke od skandinavskih država. Konkretno, radi se o mogućnosti ukidanja šengenskog prostora, odnosno slobode kretanja širom EU, što bi moglo da dovede do velikih zastoja na granicama, usporavanja saobraćaja i ogromne budžetske potrošnje na obezbeđenje i nadzor granica, te da značajno uspori ionako nedovoljno brz evropski privredni rast, piše The Economist.
Nije baš za hleb i mleko
Poznato je da terorističke organizacije rado i oblino koriste novu tehnologiju i društvene mreže za koordinaciju napada, kao i za regrutovanje boraca. No, poznata je i njihova sklonost ka hiljadama godina staroj alatki za finansiranje svojih organizacija, a to je novac u gotovini. I to ne bilo kakav keš: bankari su uvideli da su krupne novčanice, posebno one od 500 evra ili 100 dolara, najpopularnije među teroristima, pošto omogućavaju da se velike sume novca lakše sakriju ili prenesu gde i kome treba, u manjim paketima.
I dok Evropska unija i SAD razmatraju povlačenje iz upotrebe najkrupnijih apoena, postavlja se pitanje hoće li građanima biti otežano plaćanje ili štednja. Odgovor na to pitanje je: zavisi o kojim građanima pričamo, jer su istraživanja na terenu pokazala da većina žitelja EU nikada u životu nije ni videla novčanicu od 500 evra. S druge strane, prema istraživanju Foreign Policy, u tom istom apoenu je trećina evropskog keša, dok je 60% švajcarske gotovine u apoenima od 1000 franaka, a čak 90% japanskog keša u novčanicama od 10 000 jena. U SAD se procenjuje da se dve trećine novčanica od 100 dolara nalaze van granica te zemlje, i to na Bliskom istoku, u Kini, Rusiji i Latinskoj Americi. I da niko tim novčanicama ne kupuje hleb i mleko.
Koje su industrije najosetljivije na terorizam?
Kompanije koje se bave proizvodnjom i preradom nafte i gasa prve osete posledice terorizma ili ratnih dejstava, bilo da se te posledice ogledaju u prekidu dotoka sirovine ili nemogućnosti snabdevanja kupaca. Za utehu, mogu i da profitiraju zbog naglog rasta cena, izazvanog poremećajima u snabdevanju tržišta. Aviokompanije, takođe, lako mogu da završe u bankrotu, ukoliko građani izgube poverenje u bezbednost njihovih letelica ili procedura za sprečavanje napada i otmica aviona. Autoindustrija, posebno u SAD, osetljiva je na kretanje cene goriva, te se može desiti da se kupci, zbog visoke cene benzina, okrenu ekološkim ili štedljivijim vozilima nego što su kamioneti i SUV, koji su, opet, najisplativiji za proizvođače.
Milica Rilak
Tekst je objavljen u godišnjoj ediciji Finansije TOP 2015/16 časopisa “Biznis & Finansije”