BANJALUKA – Privrednici u Republici Srpskoj nezadovoljni su poslednjim izmjenama Zakona o porezu na dobit kojima se po prvi put oporezuju i kamate na kredite namijenjene za investiranje, saznaje portal CAPITAL.
Zakon o porezu na dobit do početka prošle godine RS propisivao je da se na kamate na kredite koje su firme podigle kako bi investirale ne plaća porez jer su one posmatrane kao trošak. Međutim, izmjenama ovog zakona koje su stupile na snagu početkom 2017. precizirano je da se kamate neće oporezovati, ali samo ako iznose do 30 odsto poreske osnovice. Na kompletan iznos kamata koji prelazi 30 odsto poreske osnovice firme plaćaju porez od deset odsto.
To je dovelo do ogromnog nezadovoljstva privrednika, posebno onih koji imaju velike kredite koje su iskoristili za investranje.
„Praktično, to znači da svako ulaganje preduzeća koje se ostvaruje iz kredita se ograničava, odnosno u potpunosti guši jer se ne prizanju kamate koje su plaćene na sredstva koja se ulažu“, kažu sagovornici CAPITAL-a i dodaju da će s obzirom na razvijenost privrede RS i posbeno nemogućnost ulaganja iz sopstvenih izvora, sporna odredba dovesti do pada investiranja, pa čak i potpunog zaustavljanja ulaganja.
Vlasnik konsultantske kuće „Rakić advisory“ Dejan Rakić kaže da gotovo sve firme imaju problem, jer veliki broj njih finansira investicije kreditom, ostvaruje malu dobit, a sada mora da plaća porez i na kamate na te kredite.
On kaže da su izmjene Zakona o porezu na dobit stupile na snagu početkom prošle godine, ali da su privrednici postali svjesni nameta koje su one donijele tek nedavno kada su izrađivali završne račune.
Prema ovim izmjenama privrednici sada nemaju pravo na odbijanje poreza na kompletan iznos kamata na kredite koje su uzeli za investiranje, nego im se kao trošak priznaju kamate koje iznose do 30 odsto poreske osnovice za tu godinu.
„To, konkretno znači da ako ste uzeli kredit od 10 miliona KM na koji obračunate kamate iznose milion KM, vi biste prema dosadašnjem rješenju platili 100.000 KM manje poreza na dobit, jer su kamate tretirane kao trošak. Međutim, izmjenama zakona predviđeno je da tih milion KM kamata nije u potpunosti oslobođeno poreza, već je oslobođeno samo do 30 odsto osnovice poreza na dobit. To znači da bi firma morala imati dobit od tri miliona da bi joj se milion KM kamata tretirao kao trošak“, rekao je Rakić.
Kazao je da će firme koje posluju sa dobiti manje osjetiti ovaj namet, ali da će one firme koje posluju negativno imati veliki dodatni teret.
„S obzirom na to da većina firmi ima veoma malu ili nikakvu dobit, a investicije uglavnom finansiraju kreditima, ovakvo zakonsko rješenje im predstavlja dodatni trošak. Koliko sam upoznat već su pokrenute inicijative da se traže nove izmjene ovog zakona“, rekao je Rakić.
Direktor sektora granskih udruženja pri Privrednoj komori RS Pero Ćorić rekao je za CAPITAL da je Komora upoznata sa ovom odredbom i da su se pojedini privrednici žalili zbog toga.
„Preduzeća koja hoće ozbiljno da investiraju moraju da traže dodatni kapital u bankama. S obzirom na to da je kapital u RS izuzetno skup i da su troškovi kamata posebno u početku otplatnog perioda znatno veliki, a da sada nisu odbitna stavka, stvara prividno veća dobit na koju firme plaćaju porez“, rekao je Ćorić.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović rekao je za CAPITAL da se osnovica za porez na dobit u prethodnom periodu dobijala tako što su sve kamate na kredite koje je firma platila bile trošak, odnosno odbitna stavka.
„Međutim, od početka prošle godine to je promijenjeno tako da u osnovicu sada ne ulazi kamata, nego se ona posebno sabere i ako je ispod 30 odsto vrijednosti osnovice za plaćanje poreza ona se u cjelosti prihvata, ali ako je preko tog iznosa, prihvata se 30 odsto, a preostali iznos ne ulazi u troškovnu stranu“, kaže Pavlović.
Istakao je da na ovaj način zakonodavac povećao troškove firmama koje imaju visoke kamate.
„Ako ste trgovac i kupujete robu na kredit pa vam kamata bude tolika da pređe tih 30 odsto osnovice za oporezivanje, onda vam se takvo poslovanje više ne isplati“, rekao je Pavlović.
Predsjednik Unije Udruženja poslodavaca RS Dragutin Škrebić kaže da je još veći problem to što firme koje ostvarile dobit pa je investirale plaćaju porez na dobit kao da su taj novac podigli, a ne ponovo uložili.
„To je najveća zamjerka koju imamo i tu imamo čvrsta obećanja Ministarstva finansija da će to biti ukinuto. Mora biti neka stimulacija za one koji investiraju u proširenje proizvodnje jer će oni sigurno zaposliti nove ljude i pomoći razvoju“, rekao je Škrebić.
CAPITAL: M. Čigoja