Prošla godina je bila loša na više načina, a 2017. bi mogla biti još gora. Sudeći po kabinetu strave i užasa koji sastavlja novoizabrani predsednik Trump i pretpostavljajući da je spreman da ispuni obećanje iz kampanje i po svaku cenu dokaže da će biti predsednik kao nijedan drugi, Vašington bi uskoro mogao postati prestonica zla, na izvestan način.
Politički komentatori sa levice su političke i ekonomske događaje dugo analizirali koristeći koncept neoliberalizma. U središtu tog koncepta je ideja da jedino nesputano funkcionisanje tržišta može osigurati ekonomski rast, radna mesta, dohodak i bogatstvo. Ukidanje „birokratskih ograničenja“, ne samo u regulaciji trgovine, već i u domenima zaštite životne sredine, tržišta rada i finansijskih usluga, bilo je glavno obeležje svih neoliberalnih projekata u svetu zapadnog kapitalizma. Tome se sada bliži kraj. Godinu u koju smo ušli obeležiće ekonomski nacionalizam u kojem će grube fiskalne mere za podsticanje rasta biti udružene sa merkantilističkim i protekcionističkim politikama postavljanja prepreka ne samo protoku roba i usluga, nego i radne snage.
Planovi za napuštanje različitih oblika neoliberalizma i približavanja ekonomskom nacionalizmu već su spremni – ne samo u SAD, već i širom Evrope. Zasad se ekonomski nacionalizam otvoreno primenjuje samo u Mađarskoj, mada ni Poljska ne zaostaje mnogo. U veći deo evropskih društava ekonomski nacionalizam još nije stigao i zasad ga zastupaju samo opozicione populističke partije. U optimističkom scenariju, situacija bi mogla ostati nepromenjena i u 2017. Pobeda Alexandera Van der Bellena na predsedničkim izborima u Austriji pokazuje da je možda još uvek moguće sprečiti uvođenje političkog populizma i ekonomskog nacionalizma kao zvaničnih državnih politika. Drugi smatraju da ovaj ishod treba tumačiti kao izuzetak od pravila, kao prolazno odstupanje od sve jačeg trenda populizma, i tvrde da će Partija slobode zapravo imati koristi od Van der Bellenove pobede, jer će je glasači još odlučnije podržati na opštim izborima koji pobedniku daju stvarnu moć za sprovođenje promena.
Evo mog scenarija iz noćnih mora. Verovatno nisu potrebni novi teroristički napadi poput onih u Nici i Berlinu da bi Partija za slobodu (PVV) Geerta Wildersa osvojila najviše glasova u Holandiji na izborima u martu. PVV možda neće imati većinu, ali biće u poziciji da formira vladu koja će iskoristiti raširen otpor prema EU i zajedničkoj valuti. Tako će se pripremiti teren za održavanje referenduma o članstvu u evrozoni 2018, a vlada koju predvodi PVV će već 2017. početi da primenjuje one delove svog projekta ekonomskog nacionalizma koji se mogu sprovoditi donošenjem odluka na nacionalnom nivou.
Ohrabreni tom pobedom, u odsustvu političke alternative na levici, glasači u Francuskoj će izabrati Marine Le Pen za prvu francusku predsednicu i tako pripremiti teren za uvođenje ekonomskog nacionalizma, što će biti velika promena za Republiku i sva postignuća 60 godina evropskih integracija. Predsednica Le Pen će raspisati referendum o evru i početi da sprovodi poteze kojima se francuski radnici štite od međunarodne konkurencije. Antiislamistička politika će osigurati široku podršku javnosti za takvu promenu kursa. U Italiji će se nastaviti sukobi Evropskog saveta i italijanske vlade oko problematičnog bankarskog sektora. Pokušaji da se zaobiđu stroga pravila EU samo jačaju anti-EU raspoloženje, a Pokret pet zvezda će postati najjača partija u zemlji. Ekonomski populizam i protivljenje zajedničkoj valuti će steći većinsku podršku i Italija će se priključiti nizu zemalja koje žele da odustanu od evra.
Posle svega toga zamisliće se i glasači u Nemačkoj – jednoj od zemalja koje najzdušnije podržavaju EU – a kancelarki Angele Merkel i Socijaldemokratskoj partiji neće biti lako da vode kampanju dok birači gledaju kako zemlja gubi jednog po jednog partnera u Evropi, da bi na kraju verovatno ostala jedini neto finansijer sve manje Evropske unije. Evropski stub nemačke političke ekonomije je ugrožen. Već u martu će se zahuktati pregovori o razlazu sa Britanijom, a strategija Komisije, koja želi da maksimalno podigne cenu izlaska, naći će se pred ozbiljnim teškoćama zbog sve dubljih pukotina u samoj Evropskoj uniji. Što je veći broj zemalja koje dovode u pitanje evro i Evropsku uniju, to će cena koju će Britanija na kraju platiti biti niža, a projekat evropskih integracija će izgledati sve manje privlačno.
Promene u EU teku paralelno sa dramatičnim promenama politika u SAD. Trumpova administracija bi pad vrednosti evra mogla protumačiti kao još jedan dokaz evropskog merkantilizma i uzvratiti merama trgovinske politike zbog kojih će se izvozno orijentisane ekonomije Nemačke i Holandije naći pod velikim spoljnim pritiskom. To je početak politike uzvratnih udara, što će dovesti do dalje dezintegracije, i na globalnom i na regionalnom nivou. Trgovinski i valutni rat koji se sprema pružiće dodatne podsticaje za pribegavanje politikama ekonomskog nacionalizma (kao da ih već nema dovoljno).
Na sreću, ništa od toga se ne mora dogoditi – dovoljno će biti da glasači tako odluče. Možda će se političke odluke ponovo donositi na osnovu činjenica. Možda će se pojaviti alternativna rešenja za probleme koje su proizveli različiti oblici neoliberalizma u poslednjih 20 godina. Ja ću još jedno vreme nastaviti da sanjam…
Kurt Huebner, Social Europe
Preveo Đorđe Tomić za Peščanik