Naša planeta se trenutno nosi sa jednim od najtoplijih perioda od početka beleženja temperatura. Od juna ove godine toplotni talasi simultano su pogađali Japan, Grčku, SAD, Irsku, Kanadu i Švedsku. Mnoge zemlje beležile su veoma visoke temperature i u julu, a među njima bilo je i onih koje su patile zbog manjka padavina.
Delovi Velike Britanije su, primera radi, u junu imali samo tri odsto padavina u odnosu za količine koje su normalne za ovo doba godine. Posledice ovakvih vremenskih uslova vide se i iz vazduha – ogoljena zemlja počela je da otkriva obrise istorijskih spomenika i objekata iz davnih vremena poput grobalja iz bronzanog doba. Jedini koji će od ovoga profitirati jesu istoričari koji su otkrili neke nove istorijske podatke.
Međutim, mnogi se osećaju ugroženo zbog rasta temperatura, posebno što on pogoduje i širenju požara, koji su vidljivi ne samo u Evropi već i u Sjedinjenim Državama. Zanimljivo je da je ove godine zabeleženo čak 11 velikih požara u Arktičkom krugu, odnosno u državama koje su poznate po hladnijim temperaturama. To su Švedska, Norveška, Finska, Island, Rusija itd.
Sve navedeno bi moglo dosta uticati na tempo poljoprivrednih radova, a samim tim i na ekonomije ugroženih zemalja. Već se zna da su polja pšenice širom severne Evrope devastirana, a da se u Nemačkoj očekuje rod manji za 4,5 miliona tona nego prošle godine. Situacija se pogoršava na celom Starom kontinentu, ali koliko će privreda biti pogođena ovim klimatskim promenama – to zavisi i od njene razvijenosti. S tim u vezi treba imati u vidu podatak da je udeo poljoprivrede u našem BDP-u veći od osam odsto, dok u Evropi iznosi tek 1,5 odsto.