Kakve rezulate daje britanski eksperiment u kojem se radi četiri dana nedeljno?

Više od dvije godine od početka pandemije, mnogi radnici su na ivici snage, žrtve “sagorijevanja na poslu”, napustili su posao ili se bore da sastave kraj sa krajem dok im rekordna inflacija, prisutna širom svijeta, maltene “jede” platu, piše biznis.telegraf.rs.

Ali, u proteklih osam nedelja, na hiljade ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu testiralo je radnu nedelju od četiri dana, koja se prethodno pokazala kao veoma uspješna na Islandu.

Ovaj britanski “eksperiment” podrazumijeva rad četiri dana sedmično bez smanjenja plate, i mogao bi da pomogne u u širem otvaranju nove ere rada, primjećuje CNN.

Neki zaposleni su već rekli da se osjećaju srećnije, zdravije i da su produktivniji. Za Lizu Gilbert, menadžerku zaposlenu u banci Charity Bank – ovaj režim rada je, kako kaže, “promjena života”.

“Sad zaista mogu da uživam u vikendu, jer imam petak za obavljanje kućnih poslova i drugih stvari, ili jednostavno za neke aktivnosti kao što je šetnja s mamom. To sada mogu da uradim bez osjećaja krivice”, rekla je Liza za CNN Business. Inače, ona brine o sinu i roditeljima.

Za Lizu, ovaj “dodatni dan” odmora znači da više ne mora da trči po namirnice u šest sati ujutru, subotom, i da može više da se posveti porodici.

Šestomjesečni pilot projekat obavezuje 3.300 radnika u 70 kompanija da rade 80% svoje uobičajene nedelje, u zamjenu za obećanje da će održati 100% svoje produktivnosti.

Program vode neprofitna organizacija “4 Day Week Global”, tink-tenk “Autonomy” i nacionalna kampanja “4 Day Week”, u saradnji sa istraživačima sa Univerziteta Kembridž, Oksford i sa Bostonskog koledža.

Istraživači će mjeriti uticaj koji će novi obrazac rada imati na nivoe produktivnosti, rodnu ravnopravnost, životnu sredinu kao i dobrobit radnika. Krajem novembra, kompanije mogu odlučiti da li će se pridržavati novog režima rada ili ne.

Svakako, mnoge firme već nude takve uslove, odnosno mnogi individualci su se izborili za fleksibilnije načine rada, kako kažu, prilagođene 21. vijeku. Taj dodatni dan u nedelji, kada ne rade, daje im mogućnost da se bave novim hobijem, ispune dugogodišnje ambicije ili da, jednostavno, više ulažu u svoje odnose s drugim ljudima.

Među popularne hobije sada spadaju časovi kuvanja ili klavira, volontiranje, pecanje.

Izvor: Akta.ba