 je saopštila da pokreće dvogodišnju analizu o tome da li treba uvesti digitalnu verziju eura koja bi dopunjavala gotovinu, što je njen oprezan korak ka uvođenju digitalnih valuta i analiza potencijalnog uticaja na politiku i finansijski sistem.){kind=link}
Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da pokreće dvogodišnju analizu o tome da li treba uvesti digitalnu verziju eura koja bi dopunjavala gotovinu, što je njen oprezan korak ka uvođenju digitalnih valuta i analiza potencijalnog uticaja na politiku i finansijski sistem.
ECB je u izjavi u srijedu navela da digitalni euro mora biti takav da zadovolji potrebe potrošača, istovremeno pomažući sprečavanje ilegalnih aktivnosti poput pranja novca i ne smije imati negativan uticaj na finansijsku stabilnost i monetarnu politiku.
Digitalizacija “doseže sva područja našeg života”, napisao je u blogu član Izvršnog odbora ECB Fabio Panetta. “Pandemija korona virusa (COVID-19) pokazala je koliko brzo se takva promjena može dogoditi. I to utiče na način na koji plaćamo. Sve više kupujemo digitalno i putem interneta”.
Rekao je da na mnoga pitanja treba odgovoriti i da će se “tek kasnije doći do odluka da li izdavati digitalni euro ili ne”. Ako ta ideja bude odobrena kroz dvije godine, bile bi potrebne još tri da zaista nastane digitalni euro.
ECB – centralna banka 19 zemalja koje koriste euro, pokreće detaljnu studiju pošto je već prikupila stavove građana i finansijskih stručnjaka.
Jednostavno rečeno, digitalna valuta centralne banke bila bi digitalna novčanica. Pojedinci bi je koristili za plaćanje u prodavnicama ili međusobno. Banka za međunarodna poravnanja (BIS) – međunarodno udruženje centralnih banaka, kaže da bi digitalne valute koje izdaju centralne banke mogle da donesu raznolikost opcija plaćanja, brže i jeftinije prekogranično plaćanje, da povećaju “finansijsku uključenost” ljudi koji nemaju račune u bankama i vjerovatno da olakšaju fiskalne podsticaje u vrijeme ekonomske krize, kakvu je izazvala pandemija.
Jedno istraživanje BIS-a pokazalo je da 86 odsto centralnih banaka istražuje potencijal digitalne valute, 60 odsto eksperimentiše s tehnologijom za to, a 14 odsto sprovodi pilot-projekte.
Digitalna valuta bi se razlikovali od “kriptovaluta” kao što je “Bitcoin” jer bi digitalne valute centralne banke bile zakonsko sredstvo plaćanja i na taj način upotrebljive za bilo koju transakciju, a njihova vrijednost bi bila stabilna. Panetta je rekao da bi digitalna valuta bila i “ekološki prihvatljivija”, jer bi trošila manje električne energije od “rudarstva” za stvaranja “Bitcoina”.
Izvor: Agencije