Mere ograničenja u korona-krizi se ublažavaju. Sada mnogi s nevericom konstatuju: ja sam u krizi izgubio posao, dok su drugi zaradili mnogo novca. Da li je to pravedno?
Jedno pitanje se samo nameće: ko je profitirao od korona-krize? Kada je autor ovog teksta prošle jeseni u apoteci kupio masku za lice, jer je bio prehlađen pa nije želeo nikoga da zarazi, ona je bila toliko jeftina da joj se više ne seća ni cene.
Maska koju je kupio prošle nedelje koštala ga je tri evra. Napravila ju je jedna krojačica koja, da nema toga, ništa ne bi mogla da zaradi. U redu, to može da se prihvati. Ali, da li je za moralnu osudu to što maske sada u apoteci koštaju znatno više nego pre krize?
Jedan razlog za to je činjenica da nema dovoljno maski. A kada je potražnja veća od ponude, cene rastu. Za to što te maske dolaze iz Kine nisu krivi ni apotekari, ni krojačica.
Džepovi puni para
Ali pravi profiteri nisu ni jedni ni drugi – dobitnici su, kao i ranije bili bogati. Oni sada gotovo ne mogu da izbroje novac koji su dodatno zaradili. Postoji jedna izreka koja se pripisuje rimskom caru Vespazijanu: kada su mu prigovorili da je s ciljem da prikupi novac nametnuo porez čak i za latrine (toalet), on je odgovorio da novac ne smrdi. Ipak, u kontekstu ove krize, ipak bismo se mogli zapitati: ima li novac ipak ponekad neki neugodan miris?
U centru pažnje su ljudi poput šefa Amazona Džefa Bezosa, milijardera i osnivača Tesle Elona Maska, šefa Majkrosofta Stiva Balmera, velikog tajkuna koji posluje s nekretninama Džona Alberta Sobrata ili osnivača Zuma Erika Juana.
Institut za političke studije, jedan od najvećih trustova mozgova u Vašingtonu, prošle nedelje objavio je izveštaj u kojem imena tih ljudi stoje kao primeri za konstataciju da bogati postaju sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji. I to baš u kontekstu sadašnje krize.
Dobri i loši
Pritom mnogi analitičari pokušavaju da naprave razliku između „dobrih“ i „loših“ dobitnika. Tako recimo na nemačkom internet-portalu „Telepolis“ Florijan Recer piše o navodno najbogatijem čovjeku Singapura. Li Điting, suosnivač firme „Mindray“, koja proizvodi medicinsku opremu, navodno je za samo mesec dana postao bogatiji za milijardu dolara. Njegova kompanija, između ostalog, proizvodi i respiratore, uređaje za veštačko disanje. Narudžbine mu trenutno stižu iz više od sto zemalja sveta. On je „dobar“ dobitnik.
Drugi ne dobijaju tako povoljnu ocenu. Recimo „Amazon“: kompanija profitira od mera ograničenja od kojih pati tako veliki broj ljudi. Isto kao i Majkrosoft ili Zum koji zarađuju zbog nametnutog režima rada od kuće – oni prodaju resurse za video-konferencije. Ili oni koji trguju sa sve skupljim nekretninama u Silicijumskoj dolini. Svi oni, tako glasi prigovor, ne čine ništa dobro za društvo. Umesto altruizma, oni se rukovode isključivo pohlepom za profitom. Neki kažu da je to nemoralno. A drugi odgovaraju: to je kapitalizam.
S druge strane, mnogi bogataši i super-bogataši baš sada daju velike donacije i to razglašavaju na sva zvona. Možda bi bilo bolje da plaćaju realne poreze? No, bilo kako bilo, nije dovoljno upreti prstom na profitere pandemije, tema je ipak mnogo kompleksnija.
Nepravda imanentna sistemu
U Sjedinjenim Američkim Državama je od sredine marta oko 50 miliona ljudi izgubilo posao. U istom periodu, svojina američkih milijardera, prema navodima „Telepolisa“, porasla je za deset procenata, odnosno za 282 milijarde dolara.
Dok siromašni Amerikanci moraju da se zadovolje jednokratnom pomoći od 1.200 dolara, 43.000 američkih milionera (među njima je i Donad Tramp, kao i njegova porodica) dobijaju kao poklon povraćaj poreza u iznosu od ukupno 70 milijardi dolara. Florijan Recer je izračunao: „Umesto 1.200 dolara, to je prosječno 1,7 miliona za svakog.“
I sami smo si krivi
Kada se u Evropi proizvodi premalo medicinske opreme – od maski za lice, do aparata za veštačko disanje – i zavisni smo od uvoza, kako onda osuditi one koji na tome zarađuju, pa čak i kad zarađuju veoma mnogo novca?
I svakako, nije baš zgodno da sada ogromne pare za dostavljanje svega i svačega što mi naručujemo osuđeni na boravak u kući, zarađuje baš osoba koja godinama uspešno izbegava da plaća porez u Nemačkoj. Ali kada kritikujemo Džefa Bezosa, ne smemo da smetnemo s uma ni naš sopstveni nemar.
Samo još usput da spomenemo: jedna od osoba koja profitira od krize je i Mekenzi Bezos, bivša supruga šefa Amazona Džefa Bezosa. U brakorazvodnoj parnici ona je dobila 25 odsto deonica firme i tako postala jedna od najbogatijih žena na svetu. Kako vrednost Amazona u vreme korona-krize raste, tako raste i vrednost njenog paketa.
Autor Dirk Kaufman – DW