BRISEL – Svakih sedam godina u Evropskoj uniji počinju prave svađe. Jer – raspravlja se o budžetu. A sada je na dnevnom redu još jedno dodatno pitanje: ko će da nadoknadi ono što je stizalo iz Velike Britanije?
„Kad dođe do novca prestaje prijateljstvo“, glasi jedna njemačka uzrečica. Ali slične postoje u gotovo svim evropskim jezicima.
Kako piše Deutsche Welle (DW), to se odlično može vidjeti i prilikom redovnih pregovora o „srednjoročnim finansijskim okvirima“ Evropske unije. Tom evropskom „sedmoljetkom“ određuje se za šta će Evropska unija da daje novac iz zajedničke kase i koliko će ko u nju da uplaćuje.
Već prema iskustvima evropskih diplomata, ti pregovori su redovno najteži susreti na vrhu Evropske unije. Predsjednici država ili vlada danima i noćima se natežu i niko ne želi da popusti ni za jedan cent. Jer tu se radi o ukupno hiljadu milijardi evra za period od 2021. do 2027.
Nezvanični sastanak na vrhu 27 članica koji je počeo ovog petka (23.2.) u suštini je samo početak čitavog niza pregovora i cjenkanja koji bi sredinom 2019. trebalo da dovede do konsenzusa oko budžeta. Tu sedmoljetku zatim mora još i da prihvati Evropski parlament, koji je po pitanju budžeta ravnopravan u odlučivanju. Budžet Evropske unije moraju jednoglasno da prihvate svi predsjednici država ili vlada zemalja-članica, što znači da svaka država ima mogućnost i da blokira čitav postupak ako se ne uvaže njeni interesi. Kao što se pokazalo u prošlosti, u toj blokadi naročito su vješte bile Velika Britanija i Poljska.
Štednja, a bogati neka plate više
Komesar za budžet Evropske unije Ginter Etinger predstavio je okvirni plan kako da se zatvori budžet. Brexit, dakle odlazak Velike Britanije, koja je do sada bila treći po veličini neto-platiša u evropski budžet, stvorio je nedostatak od oko 10 milijardi evra. Polovinu tog novca Etinger želi da uštedi, kao i da drugačije rasporedi izdatke, ali druga polovina trebalo bi da bude pokrivena većim uplatama članica. Naravno, riječ je prije svega o neto-platišama, iako je u ovom slučaju to zapravo „bruto“ – zbir onoga što se uplaćuje u zajedničku kasu i onoga što se iz njega dobija. Neto platiše su one zemlje koje uplaćuju više nego što dobijaju, a to su u Evropskoj uniji – nakon Brexita – na prvom mjestu Njemačka, a zatim i Francuska, Italija, Holandija, Švedska, Belgija, Austrija, Danska i Finska.
Neke od tih zemalja su već pre početka pregovora jasno naglasile da ne namjeravaju da plaćaju više nego do sada. Holandija je tako, u radnom dokumentu vlade, objavila da „ne može da prihvati povećanje dažbina“, već predlaže da, nakon Brexita, obim izdataka mora da bude manji. Gotovo isto mišljenje ima i Austrija.
Ali komesar za budžet upozorava da je to teško moguće, jer su se pojavili i novi izdaci kada je riječ o problemu migracija, kontrole granice, odbrane, ali i želje da se više ulaže kako bi se smanjila nezaposlenost, naročito mladih. U ovom trenutku EU i dalje najviše troši na „stari način“, kroz podršku za poljoprivredu i strukturalne reforme siromašnijih regiona Evropske unije.
Došlo je vrijeme za velike promjene
Njemačka, bar prema koalicionom sporazumu o kojem se još uvijek odlučuje, zapravo je jedna od rijetkih zemalja koja je iskazala spremnost da u evropski budžet uplaćuje više, ali ne želi da se novac i deli i troši, na način kao do sada. Angela Merkel je u saopštenju vlade ovog četvrtka naglasila da Brexit pruža priliku da se razmisli o tome na osnovu čega i za šta EU daje novac. Ali i da bi i primanja trebalo da zavise od toga da li se zemlje pridržavaju osnovnih evropskih vrijednosti:
“Potreban nam je novi polet u Evropi”, izjavila je kancelarka.
Prilikom nove raspodele iz strukturnih fondova trebalo bi paziti da se kriterijumi određuju i na osnovu angažmana regiona i opština kada je reč o prihvatu izbjeglica. (…) Solidarnost u EU ne može da bude jednosmerna ulica.“
Ne treba ni pričati koliku uzbunu su izazvale te riječi recimo u Poljskoj ili u Mađarskoj, dakle u zemljama koje su do sada bile među najvećim primaocima evropskih fondova, ali koje, već i na samo spominjanje prihvata izbjeglica, na svojim državnim granicama podižu bedeme. I iz Evropske komisije može se čuti prijedlog da bi isplata dotacija trebalo da bude povezana s pridržavanjem osnovnih načela pravne države – i opet je tu Poljska ta koja će učiniti sve – da „sve ostane po starom“.
“Biće svađe”
Evropski komesar za budžet Etinger, proteklih nedjelja obišao je mnoge zemlje EU i, osim u Njemačkoj, naišao je na malo razumevanja, naročito u onim zemljama koje bi sada trebalo da plaćaju više. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc ga je doduše dočekao prijateljski, ali ga je isto tako sasvim jasno upozorio na to da Beč – ne želi da plaća više. S druge strane, u zemljama koje su do sada dobijale podršku, redom je mogao da čuje da bi suma trebalo da ostane ista, pa čak i da se poveća. Za Etingera je zaključak samo jedan: “Biće ozbiljne svađe zbog novca”.
Slično sluti i Rajmer Bege, njemački stručnjak za budžet pri Evropskoj narodnoj stranci u Evropskom parlamentu. Bege smatra da bi se spor, čak i na nivou Saveta EU, dakle među predstavnicima članica, mogao protegnuti ne samo mjesecima, već i godinama – što bi moglo da ugrozi sve rokove u budućnosti. Kada je riječ o Evropskom parlamentu, Bege se zalaže za ubrzane pregovore kako bi se sporazum o budžetu postigao barem prije slejdećih izbora za Evropski parlament koji se održavaju u junu 2019.
U Savjetu EU međutim mnogi smatraju da je potpuno nerealno očekivati tako brzo postizanje dogovora. U pregovorima, naime, ima i drugih opasnosti, na koje je podsjetio predsjednik Savjeta EU Donald Tusk. Velika Britanija, naime, redovno je za sebe uspijevala da postigne dogovor sa ostalim članicama oko čitavog niza povlastica i izuzetaka kada je reč o njenom uplaćivanju u budžet EU. Istovremeno, u senci Londona provlačile su se i neke druge članice s svojim željama i željicama. S Brexitom – to bi sada bilo logično – svi ti popusti padaju u vodu. A ti popusti – to je u stvari gomila novca.