Foto: EPA-EFE
Nedavne fotografije pokazuju da simboli ruske sovjetske prošlosti postaju sve prisutniji među vojnicima koji učestvuju u invaziji na Ukrajinu, kako ciljevi Kremlja postaju sve nejasniji.
U prvim nedeljama invazije, na amaterskim snimcima je zabeleženo nekoliko sovjetskih zastava kako se vijore na ruskim tenkovima.
Međutim, nedavni porast broja profesionalnih fotografija sa sovjetskim simbolima koje su objavljene u medijima koje finansira Kremlj ukazuje na moguće rasprostranjeno prihvatanje takve estetike u ruskoj vojsci, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ijan Garner (Ian), istoričar i stručnjak za rusku ratnu propagandu, kaže da je usvajanje sovjetskih simbola uglavnom inicijativa pojedinačnih vojnika i jedinica, ali da se implicitno ohrabruje kroz nedavne „propagandne događaje koje finansira Kremlj, poput koncerata, televizijskih emisija i tako dalje.“
Garner veruje da su sovjetske oznake prihvaćene delimično kao motivi invazije čiji ciljevi postaju sve nejasniji.
„Pojedinačni vojnici se možda ne poistovećuju s proklamovanim ciljevima države za rat ili ne mogu da opišu geopolitičke ciljeve ili strategije nacionalne bezbednosti koje postavlja (Putinov) režim“, rekao je Garner.
„Oni se vezuju za ovu vrstu estetike, estetiku prošlosti koja se oslanja na stvaranje navodno utopijske budućnosti u kojoj će Rusija ponovo biti velika sila“.
Garner ne veruje da sovjetski simboli ukazuju na cilj doslovne obnove marksističkog političkog sistema koji je uništio života bezbroj Rusa tokom 20. veka. „Rekao bih da vrlo malo ljudi u Rusiji zaista želi da obnovi Sovjetski Savez“, rekao je on.
Nedavne ankete su pokazale da se više Rusa identifikuje s davno nestalim Sovjetskim Savezom nego s nezavisnom Rusijom. Garner, međutim, ukazuje na nesaglasno zajedničko pojavljivanje i simbola iz carske ere i komunističkih simbola na bojnom polju u Ukrajini kao indikaciju da sovjetske predstave nisu ništa više od prostih simbola bivše ere.
„Ništa od toga nema smisla osim ako ne shvatite da je to politički nekoherentan izraz želje za vraćanje u bolje vreme“, kaže istoričar. „Ali, naravno, govorimo o boljem vremenu koje zapravo nikada nije postojalo.“
RFE