, bivšeg obaveštajca i generala, koji je pre devet meseci uhapšen na graničnom prelazu Preševo, kao ni o njegovom zahtevu za azil i dobijanje izbegličkog statusa u Srbiji, saopšteno je za Danas.){kind=link}
Pravosuđe i nadležna ministarstva još nisu doneli odluke o zamolnici Ukrajine za izručenje njenog državljanina Andrija Naumova (41), bivšeg obaveštajca i generala, koji je pre devet meseci uhapšen na graničnom prelazu Preševo, kao ni o njegovom zahtevu za azil i dobijanje izbegličkog statusa u Srbiji, saopšteno je za Danas.
Bivši visoki ukrajinski obaveštajac se u Srbiji sumnjiči za krivično delo pranje novca zbog toga što je 7. juna prošle godine na graničnom prelazu iz Srbije ka Severnoj Makedoniji pokušao da preko granice prenese više od 600.000 evra i oko 125.000 dolara u gotovini, kao i drago kamenje čija je vrednost procenjena na oko 6.500 evra.
Sa njim je uhapšen i nemački državljanin Aleksandar A, ali je tužilaštvo odustalo od njegovog gonjenja.
Ukrajina je uputila zamolnicu Srbiji za njegovo izručenje zbog sumnje da je izvršio sedam krivičnih dela finansijske prirode, ali za sada ne i zbog veleizdaje, za koju ga je, nakon što je napustio zemlju 23. februara prošle godine, samo nekoliko sati pred invaziju Rusije, optužio ukrajinski predsednik Volodimr Zelenski.
Naumov je pred Višim sudom u Nišu, koji od oktobra prošle godine odlučuje o njegovoj ekstradiciji, kazao da “izručenje smatra smrtnom kaznom” i da se “boji za svoj život ukoliko bude vraćen u Ukrajinu”, zbog posla koji je obavljao, kao i zbog toga što je na njega pokušan atentat 3. decembra 2020. godine, čiji naručilac nije otkriven.
U to vreme je podneo i zahtev za dobijanje azila Kancelariji za azil pri Ministarstvu unutrašnjh poslova.
“Sudija za prethodni postupak Višeg suda je prošle sedmice, 3. marta, po dopunskoj zamolnici Ukrajine za izručenje, ponovo saslušao Naumova i nakon saslušanja vratio predmet Vanraspravnom krivičnom veću, koje će doneti odluku o izručenju. Ne postoji formalni zakonski rok u kojem u ovakvim slučajevima mora da se odluči, ali uvek se nastoji da odluka bude doneta čim budu utvrđene sve okolnosti”, kažu za Danas u Višem sudu u Nišu.
Oni kažu da zahtev za azil koji je Naumov podneo ne može zaustaviti, niti na bilo koji način uticati na postupak za ekstradiciju.
Odluka Kancelarije za azil MUP-a je jedna od okolnosti koje će se ceniti pri odlučivanju u postupku za ekstradiciju, dodaju u sudu.
Advokat Milan Petrović, jedan od branilaca bivšeg brigadnog generala Službe bezbednosti Ukrajine, kaže da Srbija i Ukrajina nemaju bilateralni sporazum koji reguliše esktradiciju, te se u ovom slučaju primenjuje Evropska konvencija o ljudskim pravima i Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Postupak ne bi trebalo da traje dugo, ali je neizvesno kada će se okončati jer ne postoje zakonski rokovi.
“To može biti i brzo i sporo, u zavisnosti od činjenica koje treba utvrditi. U pitanju su složene stvari. Procenjuje se i status Naumova, i njegova bezbednost, i ugled države Srbije, mnogo je okolnosti o kojima treba voditi računa. Svakako ne bi smelo da se dopusti izručenje ukoliko postoji mogućnost da Naumov u Ukrajini ne može da ima nepristrasno suđenje, ili trpi odmazdu, ili mu život bude ugrožen zbog njegovog političkog stava”, kaže Petrović za Danas.
Advokat Momčilo Kovačević, takođe jedan od zastupnika Naumova, dodaje da “nema nikakvih novih informacija” iz Kancelarije za azil MUP-a, a na pitanje da li postoji zakonski rok u kojem bi trebalo doneti odluku o azilu odgovara da je “rok – godinu dana”.
“Zahtev za azil i ima i nema uticaja na postupak koji se vodi zbog njegove ekstradicije. Šta god konkretnije da kažem, biće pogrešno”, kaže on za Danas.
Prema dostupnim informacijama, Generalno tužilaštvo Ukrajine je 13. marta prošle godine pokrenulo pretkrivičnu istragu zbog sumnje da je Naumov počinio veleizdaju.
Iz službe bezbednosti za koju je radio naveli su da je on između ostalog mogao Rusima da šalje podatke o bezbednosnim sistemima u zoni isključenja u Černobilju, gde je bio rukovodilac.
Ukrajinski Krivični zakonik za veleizdaju propisuje kaznu zatvora od 12 do 15 godina, sa ili bez oduzimanja imovine.