Odluku o suspenziji britanskog parlamenta doneo je Kraljevski savet.
Parlament Velike Britanije biće suspendovan u septembru samo nekoliko dana pre nego što se poslanici vrate na posao – nekoliko nedelja pre Bregzita.
Zahtev Vlade odobrila je britanska kraljica, tačnije Kraljevski savet, i time je omogućeno vladi da suspenziju Parlamenta počne najranije u ponedeljak 9. septembra, a najkasnije u četvrtak 12. septembra.
Suspenzija parlamenta bila bi završena do ponedeljka, 14. oktobra.
Premijer Boris Džonson je rekao da će kraljičin govor biti održan nakon što se završi suspenzija parlamenta, 14. oktobra, i da će dodatno razjasniti njegov „vrlo uzbudljiv plan”.
To znači da se skraćuje vreme u kojem poslanici moraju da usvoje zakone koji bi zaustavili Bregzit 31. oktobra.
Na pitanje kompanije za istraživanje javnog mnjenja „Ju Gov” (You Gov) da li smatraju da je prihvatljivo da vlada u tom periodu sprečava parlament da se sastaje, 27 odsto učesnika je odgovorilo da je to prihvatljivo, 47 odsto je bilo protiv toga, a 26 odsto je odgovorilo sa „ne znam”.
„Protivustavno”
Predsedavajući Donjeg doma parlamenta Džon Berkou kaže da je zahtev za suspenzijom „protivustavan”.
Berkou koji retko komentariše političke najave, dodaje i da je potez Vlade „pretnja za našu demokratiju”.
„Kako god da je upakovano, očigledno je da je svrha (suspendovanja parlamenta) da se zausatvi debata (poslanika) o Bregzitu, a njihova dužnost je da oblikuju kurs zemlje. To bi bila uvreda za demokratske procese i prava parlamentaraca kao izabranih narodnih predstavnika”, kaže Berkou.
Lider laburista Džeremi Korbin navodi da je „zapanjen bezobzirnošću Džonsonove vlade koja govori o suverenitetu, a sada traži suspenziju parlamenta kako bi izbegla promatranje njihovog bezobzirnog Bregzita bez dogovora”.
Američki predsednik Donald Tramp u tvitu je podržao Džonsona rekavši da bi bilo “veoma teško” da gospodin Korbin traži glasanje o nepoverenju premijeru, “posebno ako se ima na umu da da je Boris ono što Velika Britanija traži”.
Može li kraljica da kaže „ne”?
Nemoguće je da kraljica odbije zahtev premijera, kaže dopisnik koji prati vesti o kraljevskoj porodici Džoni Dajmond.
Kraljica postupa po predlozima premijera i ima malo manevarskog prostora, kad je reč o političkim odlukama.
„Ovo će srušiti vladu”
Premijer Boris Džonson rekao je da ne želi da čeka do Bregzita „pre nego što nastavimo sa našim planovima da ovu zemlju vodimo napred”, kao i da će biti „dovoljno vremena” da poslanici raspravljaju o Bregzitu.
Ali Torijevac i bivši glavni tužilac Dominik Griv rekao je da je potez kabineta „nečuvenim činom” koji može dovesti do izglasavanja nepoverenja premijeru.
„Ovo će srušiti vladu”, dodao je.
Politička urednica BBC-a Lora Kunsberg kaže da je samo mali broj ministara u Vladi znao za ovaj plan.
Džonson je saopštio da želi da se Bregzit sprovede uz dogovor, ali da je spreman i na to da Britanije napusti EU bez dogovora.
Vrednost britanske funte pala je odmah posle zahteva premijera da suspenduje rad parlamenta 9. septembra.
Za jednu funtu možete dobiti 1,10 evra, a 1,22 američkih dolara.
„Potpuno skandalozno”
Griv je za BBC Radio 5 rekao da ako premijer istraje u nameri da suspenduje rad parlamenta, postoje šanse da mu se sruši vlada.
„Ima dovoljno vremena za to i ako bude trebalo – svakako ću glasati da srušim konzervativnu vladu, ukoliko istraje na potezima koji su neustavni”.
Lider laburista Tom Votson objavio je na Tviteru da je potez Vlade „krajnje skandalozan napad na demokratiju”.
Premijerka Škotske Nikola Stardžen rekla je da poslanici moraju da se okupe i zaustave plan Vlade sledeće nedelje, ili će „današnji dan ući u istoriju kao mračan za britansku demokratiju”.
Međutim, predsedavajući Konzervativne stranke Džejms Pametno poručio je da to rade „sve nove vlade”.
Šta je prorogacija?
Parlament se suspenduje – ili odlaže rad – na kratko, pre nego što započne nova sednica. To radi kraljica, na predlog premijera.
Sednice parlamenta obično traju godinu dana, ali trenutna se održava više od dve godine – još od izbora u junu 2017. godine.
Tokom prorogacije ne održavaju se rasprave i glasanja.
Ovo je drugačije od „raspuštanja” parlamenta – gde poslanici napuštaju parlament i raspisuju se novi izbori.
Poslednja dva puta parlament je suspendovan nakon opštih izbora. Obustava rada je tada trajala četiri, odnosno 13 radnih dana.
Poslanici moraju da odobre datume suspenzije, ali ne mogu da blokiraju prorogaciju. Ako se rad parlamenta sada suspenduje, kao što se očekuje, trebalo bi da bude zatvoren 23 radna dana.