Bivši radnici i akcionari Robne kuće ’’Boska’’ obratili su se i pravosudnim organima u Sarajevu. Traže pomoć, kako bi priča o spornoj privatizaciji doživjela sudski epilog.
Priča o sumnjivoj privatizaciji Robne kuće ’’Boska’’ stigla je i do Vrhovnog suda FBIH. Mali akcionari ’’Boske’’ obimnu dokumentaciju predali su tamošnjem sudu. Ubrzo su dobili i odgovor.
“Dobili smo apelaciju da se predmet ‘Boske’ mora uzeti u razmatranje u roku od šest mjeseci. Međutim, ni do dana današnjeg ništa nije urađeno“, kaže Fikreta Todorovac, predsjednik Udruženja malih akcionara RK „Boska“.
Teško i da hoće, jer se sudovi u Republici Srpskoj u predmetu „Boska“ proglašavju nenadležnim. Osnovni sud Banjaluka predmet je prebacio Okružnom privrednom sudu. Okružni privredni sud je predmet ponovo vratio Osnovnom sudu. I tako godinama. Nakon jedanaest godina nije održano čak ni pripremno ročište. Bivši radnici i danas svjedoče o brojnim malverzacijama, ali iz straha ne žele da im se otkrije identitet.
„Osnovni sud u Banjaluci i Vlada Republike Srpske nisu ništa učinili. Ovdje nema vladivine prava, ovdje vladaju pojedinici i jedni druge štitite. Na taj način čine privredni kriminal“, kaže bivša radnica u RK „Boska“.
A privredni kriminal, očigledno, niko ne želi da ispita. I neće, jer je u cijelu priču upetljana vlast, kažu radnici. Robna kuća “Boska” je u oktobru 2008. godine prodata konzorcijumu “Delta-Zekstra”, u vlasništvu Miroslava Miškovića i Dragana Đurića, za tri miliona evra. Ugovor je u ime Vlade potpisao tadašnji ministar trgovine i turizma Predrag Gluhaković. Kupoprodajni ugovor nikada nije ispoštovan, ali je proglašen nestalim. Kradljivac još nije pronađen. A odgovornost se prebacivala sa jednog na drugog resornog ministra.
U naredbi o obustavi istrage banjalučkog Okružnog tužilaštva protiv Jugoslava Jovičića piše drugačije. Tužilaštvo je u istrazi saslušalo sve ministre od prodaje do danas. Ispostavlja se da je Gluhaković, zapravo, jedini koji je vidio ugovor od dana potpisa. Međutim, javnosti nikada nije dat odgovor na pitanje šta se desilo sa spornim ugovorom i da li je on zaista nestao iz Ministarstva.
Ne zanima to, čini se, više nikog od nadležnih. Ugovorom se beogradski konzorcijum obavezao na ukupna ulaganja od 40 miliona evra, što je, sada je potpuno jasno, bila samo još jedna u nizu olako datih i nikada ispunjenih obećanja.
BN TV