Foto: Impuls
Bogate zemlje i zemlje u razvoju u četvrtak su napravile kompromis o prikupljanju i isporuci milijardi dolara potrebnih za zaštitu vrsta, prevazilazeći oštre podjele koje su prekinule njihov prethodni sastanak COP16 u Kaliju, u Kolumbiji, prošle godine.
Na sednici u Rimu, razgovori o biodiverzitetu COP16 – koji su nastavljeni ove nedjelje nakon što prošle godine nisu postigli konsenzus – usvojili su finansijsku strategiju koja će se provoditi do 2030. godine, pomjerajući konačnu odluku o tome kako da se kanališu oskudna finansijska sredstva da pomognu zemljama u zaštiti prirode.
Na emotivnom završnom plenarnom zasjedanju, predsjednica COP16 Susana Muhamed, koja je odlazeća ministarka životne sredine Kolumbije, rekla je: „Zvanično objavljujem da smo dali noge, ruke i mišiće Okviru za biodiverzitet Kunming-Montreal. Postigli smo usvajanje prvog globalnog plana za finansiranje očuvanja života na Zemlji“.
Taj okvir, dogovoren 2022. godine u Kanadi, predstavlja globalni sporazum da se zaustavi i preokrene gubitak biodiverziteta tako što će se zaštititi najmanje 30% kopna i mora planete do 2030 – ali ostaje nejasno odakle će doći novac za plaćanje potrebnih napora.
„Više od bilo kog drugog pitanja, uspješna implementacija Globalnog okvira za biodiverzitet zavisiće od toga da li će svijet ispuniti svoje ciljeve finansiranja“, rekao je Brajan O’Donel, direktor grupe za zastupanje Kampanje za prirodu.
Zemlje su se složile da mobilišu 200 milijardi dolara godišnje za finansiranje prirode do 2030. godine, uključujući 30 milijardi dolara od bogatih vlada ka siromašnijim. Ukupan broj za 2022. godinu bio je oko polovine manji, pokazuju zvanični podaci.
U skladu sa novom finansijskom strategijom dogovorenom u Rimu, na COP18 2028. godine, zemlje su se obavezale da će „identifikovati i primijeniti mjere za poboljšanje globalnog finansiranja biodiverziteta kako bi mobilisale nove i dodatne resurse iz svih izvora“.
Zemlje su se složile da razgovaraju o „mogućnostima za proširenje baze saradnika“ do COP17 sledeće godine.
„Sasvim jednostavno, nemamo šanse da zaustavimo i preokrenemo gubitak biodiverziteta bez ubrzanja i eksponencijalnog povećanja finansiranja u oblastima najvažnijim za biodiverzitet“, rekao je O’Donel.
„Ova današnja odluka predstavlja mapu puta. Sada je na liderima širom svijeta da daju prioritet hitnim akcijama za prirodu“, dodao je on.
Finansijski jaz
Finansije su bile jedno od najspornijih pitanja u pregovorima UN o biodiverzitetu. U Kaliju, zemlje nisu uspjele da postignu sporazum nakon dvije nedjelje sukoba oko tog pitanja.
Na ovonedeljnom trodnevnom zasjedanju u Rimu, zemlje su se složile da stvore dva odvojena toka rada do 2030: jedan se fokusira na „finansijski mehanizam“ za kanalisanje sredstava za biodiverzitet i drugi koji teži „poboljšanju mobilizacije finansija iz svih izvora“.
Novu strategiju za 2030. kritikovale su neke zemlje u razvoju tokom pregovora. „Biodiverzitet ne može da čeka birokratski proces koji traje vječno dok se ekološka kriza nastavlja da pogoršava“, rekao je bolivijski delegat na plenarnoj sednici u srijedu.
Bez obzira na to, konačni finansijski sporazum u Rimu je prekinuo „dugogodišnji ćorsokak u politici“, rekla je Džil Hep, voditeljica finansiranja biodiverziteta u Conservation International.
„Sada kada postoji put dalje u pogledu načina na koji će teći sredstva, svi moramo da preduzmemo ambiciozne akcije da bismo ostvarili naše kolektivne ciljeve“, dodala je ona u izjavi.
Novi fond za biodiverzitet?
Trenutno, međunarodna sredstva za zaštitu prirode teku kroz Globalni okvirni fond za biodiverzitet (GBFF), kojim administrira GEF u okviru privremenog aranžmana koji se završava 2030. Glavna tačka diskusije na nastavljenim razgovorima COP16 bila je šta raditi nakon tog datuma.
GBFF se borio da privuče sredstva, prikupivši do sada samo 383 miliona dolara obećanja iz 12 razvijenih zemalja. Najugroženije zemlje takođe kažu da novac ne stiže do njih i kritikovale su birokratiju GEF-a, što je dovelo do poziva da se fond učini nezavisnim.
Podjele oko novog finansijskog mehanizma dominirale su diskusijama u Rimu, dok je malo vremena potrošeno na odlučivanje o tome kako povećati tokove gotovine. Grupa zemalja u razvoju iz BRIKS-a i afričkih zemalja predvodile su inicijativu za stvaranje novog fonda, dok se Evropska unija zalagala za njegovo zadržavanje u GEF-u.
Impuls/Guardian/ClimateHomeNews