„Hamilton”, mega uzbudljivi biografski mjuzikl o Aleksandru Hamiltonu i očevima američke nacije, naišao je na izvanredne pohvale kao nijedan mjuzikl do sada. Dobio je 16 nominacija za nagradu Toni, najviše u istoriji Brodveja. Osvojio je Pulicerovu nagradu i Gremi. U svojoj recenziji, Ben Brentli piše: „ Da, zaista jeste toliko dobar.“
To je jedna od najpopularnijih predstava još od „Knjige Mormona” iz 2011. godine. Zašto? To je pozorišna retkost: priznali su je mnogi kritičari, napisao ju je mladi kompozitor, koji ostavlja kulturni uticaj ne samo u pozorištima na Brodveju već i šire. To što je ispričana kroz jezik i ritam hip-hopa i R&B-ja – žanrovi koji uglavnom ostaju strani muzičkoj tradiciji pozorišta – čini je glavnim argumentom koji će promeniti način na koji jedan američki mjuzikl izgleda i zvuči. Kako je gospodin Brentli napisao u svojoj recenziji ovog brodvejskog mjuzikla, pesme iz „Hamiltona” bi mogli izvesti „manje-više onakve kakve su, Drejk ili Bijonse ili Kanje.” Ali, ne i Etel Merman.
Onda, šta se krije iza predstave koja je postala jedna od brodvejskih predstava koju ne smete propustiti, bez reklame na nadstrešnici pozorišta, bez specijalnih efekata i skoro bez belih glumaca? Ovde je, u narednih šest odeljaka, objašnjenje zašto je „Hamilton” toliko važan.
Pravi pogodak
„Hamilton” je na putu da postane jedan od najvećih kritičkih i komercijalnih hitova u istoriji Brodveja. Osvojio je Pulicerovu nagradu za dramu, Gremi za najbolji pozorišni muzički album i najverovatnije će pokupiti nagrade Toni u junu. Ostale nagrade uključuju Kenedi nagradu za dramu inspirisanu američkom istorijom i nagradu Džordž Vašington. Gospodin Miranda je primio stipendiju “Genije” od Džon D. i Ketrin T. MekArtur fondacije.
Ljubav ne stiže samo iz pozorišnih krugova. Gospodin Miranda i nekoliko članova postave su nastupali u Beloj kući, gde je Gospodin Miranda nastupio slobodnim stilom za predsednika Obamu, a Mišel Obama, prva dama, je nazvala „Hamiltona” „najboljim komadom umetnosti svih vrsta koje je videla u svom životu.” Gospodin Miranda se pojavio u emisijama „Večernji šou Džimija Falona” i „Kasni šou Stivena Kolbera” i u „Vogu”, gde ga je fotografisala Eni Libovic. „Hamilton” je takođe hit u glumačkom svetu, nakon što su producenti ove predstave pristali da podele deo zarade sa prvobitnim članovima postave koji su nastupali tokom njenog razvoja i prve produkcije.
Prva u nizu mnogobrojnih predstava „Hamiltona” biće izvedena u Čikagu ove jeseni, a posebna nacionalna turneja je planirana za 2017. godinu.
Kratka istorija „Hamiltona”
Interes Gospodina Mirande za Hamiltona se rasplamsao kada je napisao rad u srednjoj školi o duelu između Hamiltona i potpredsednika Arona Bera koji se dogodio 1804. godine, koji je podsetio Gospodina Mirandu na stara rep rivalvstva.
„To je hip-hop priča,” rekao je za intervju iz 2012. godine. „To je Tupak.”
Dobio je inspiraciju da napiše mjuzikl pošto je pročitao primerak biografije „Aleksandar Hamilton”, iz 2004. godine koju je napisao Ron Černau. Nakon što je razvijao svoj rad nekoliko godina, 2009. godine je otpevao pesmu iz onoga što će vremenom postati „Hamilton” kao deo književno-muzičke večeri u Beloj kući. Tri godine kasnije, odlomcima iz „Hamilton kompilacije”, proto-„Hamilton” ciklusa pesama, otvoren je godišnji događaj Američka zbirka pesama (American Songbook series) u Linkolnovom centru.
Završen i sređen „Hamilton” je naišao u februaru u Narodnom pozorištu na pozitivne – ne, izvanredne – kritike.
Raznovrsnost
S obzirom na to da je izvodi postava glumaca koja se sastoji uglavnom od crnaca i latinosa, „Hamilton” je već pomogao tome da se preispita stav prema kom se nadimak Brodveja – koji glasi: veliki beli put – odnosi na boju glumaca na sceni.
„Naša postava izgleda onako kako Amerika izgleda sada, i to je svakako urađeno s namerom,” izjavio je Gospodin Miranda, 35 godina, ranije ove godine. „To je način da vas uvuče u priču i dozvoli vam da ostavite za sobom kakve god da kulturne probleme imate sa očevima nacije.”
Kao priča o imigrantima, od stvaralaca koji su i sami deca imigranata, „Hamilton” je doprineo državnim razgovorima o imigraciji. Stih iz predstave – „Imigranti/Mi završavamo posao” – dobija tako dugačak aplauz da je pauza koja sledi produžena kako bi se ovacije potpuno stišale.
Gospodin Miranda, koji je pohađao elitnu državnu osnovnu i srednju školu u okviru Hanter Koledža na Aper Ist Sajdu, nije samo uz pomoć „Hamiltona” doveo glumce (i publiku) koji nisu bele rase na Brodvej. 2008. godine osvojio je nagradu Toni za najbolji mjuzikl za „U Hajtsu”, mjuzikl u kom je predstavio pesme i koreografiju inspirisane latino i hip-hop kulturom u priči o latino porodicama koje žive u Vašington Hajtsu. 2009. godine je preveo na španski neke od engleskih pesama koje je napisao Stiven Sondhajm, za ponovno izvođenje predstave „Priče sa zapadne strane” na Brodveju. (Neki od stihova su kasnije vraćeni na engleski jezik.)
Najtraženija predstava
Premijera „Hamiltona” na Brodveju bila je u julu, kada je unapred prodato preko 200.000 ulaznica i time je ostvaren profit od skoro 30 miliona dolara. Nastavio je da puni biletarnice, tik iza velikih hitova kao što su “Zao” i “Kralj lavova” postaće jedan od mjuzikla sa najvećom zaradom na Brodveju. Među najistaknutijim članovima publike koji su gledali ovaj mjuzikl u pozorištu Ričarda Rodžersa su bili predsednik Obama i njegove ćerke, Saša i Malia.
Produkcija sa Brodveja koja je izvođena 2015. godine u Narodnom pozorištu je bila ogroman uspeh, sa 119 rasprodatih izvedbi. Javne ličnosti iz sveta muzike (Madona), politike (Dik Čejni), knjiga (Gej Taliz) i Holivuda (Džejk Gilenhol) su nagrnule da vide predstavu, koja je postala jedna od najtraženijih predstava u Njujorku.
Konzervativci su bili naročito očarani. „Sjajna predstava!” rekao je Rupert Mardok.
Uraditi predstavu kako treba
Istorijska tačnost „Hamiltona” je bila presudna za Gospodina Mirandu, čiji se interes za istoriju odnosi ne samo na politiku 18. veka već i na muzičko pozorište. Na veoma popularnoj lutriji za ulaznice za „Hamiltona”, gospodin Miranda je na pitanja publike odgovarao isključivo citatima iz mjuzikla „Plesači prvog reda”.
Ron Černau, istoričar čija je biografija Hamiltona inspirisala predstavu (i sa kim se gospodin Miranda konsultovao za smernice), rekao je da „Hamilton” pruža ubedljiv i „bliži uvid” u lik čije ime ova predstava nosi.
Gospodin Černau je napisao u skorašnjem profilu gospodina Mirande koji je objavio T Magazin: „Mislim da je on uspeo da iščeprka dramatičnu suštinu lika – njegovu rastuću ambiciju, njegovu opsesiju tekovinom, njegovu pokretačku prirodu, njegovo lutajuće oko, njegov briljantni um, njegovo loše rasuđivanje.”
Neki istoričari su, iako veliki broj njih spada u obožavaoce ove predstave, stavili pod znak pitanja njenu istorijsku tačnost, pitajući se da li Gospodin Miranda diže u nebesa Hamiltona dok ignoriše manje atraktivne aspekte njegove politike.
Muzički jezik
Brodvej i hip-hop nikada nisu bili dobri partneri. Predstave kao što je mjuzikl iz prošle sezone, inspirisan Tupakom, „Uzviknite ako me čujete” bio je propali pokušaj da se spoje rep i muzičko pozorište.
„Hamilton” ima potencijal da bude velika promena na Brodveju zahvaljujući njegovoj jednostavnoj integraciji repovanja i pripovedanja. Poklonici hip-hopa su uzeli to na znanje. Amir Tomson, koji je takođe poznat i kao Kvestlav (Questlove) i osnivač hip-hop benda Ruts (Roots), nedavno je izjavio: „Gledajući ovu predstavu shvatio sam: Okej, Lin-Manuel poznaje hip-hop. Ovaj čovek je totalno uradio svoj domaći.”
Jedan od obožavalaca muzičkih dostignuća gospodina Mirande je ništa manje nego poznavalac pozorišta i lirike, Stiven Sondhajm, koji ima diplomu iz pozorišnih studija sa Vezlijan univerziteta (Wesleyan University).
„Rima čini nešto jako važno percepciji slušaoca,” rekao je gospodin Sondhajm, „I Lin-Manuel je prepoznao to, što daje uspehu „Hamiltona” veću težinu nego što bi inače imao.”
Izvor: The New York Times
Prevela: Ivana Rangelov, iSerbia