„Jedini način da se rešim svojih strahova jeste da o njima snimam filmove“, izjavio je jednom prilikom Alfred Hičkok, čovek koji je, između ostalog, imao fobiju od običnog kokošijeg jajeta. Zvali su ga majstorom neizvesnosti i ocem strave, a njegovi filmovi već decenijama pronalaze fanove u svakoj novoj generaciji.
Alfred Hičkok rođen je 1899. godine u Londonu u katoličkoj porodici. Njegov otac Vilijam bio je posebno strog i plahovit čovek.
Veliki reditelj je često prepričavao anegdotu iz svog detinjstva, kada ga je otac odveo u policijsku stanicu i zahtevao da ga zatvore na petnaestak minuta, kako bi mu pokazao šta se dešava sa nestašnim dečacima. Upravo odatle je potekao Hičkokova nepoverljivost i strah od policije, čest motiv u njegovim filmovima.
Hič, kako su ga zvali kako prijatelji tako i mediji, nesumnjivo je jedan od najvećih filmskih genija svih vremena, ali podjednako zanimljiv kao sami filmovi bio je njegov pristup radu.
Na primer, scena poljupca iz filma Ozloglašena nastala je tako što je Hič kanapom zavezao Ingrid Bergman i Kerija Granta jedno za drugo i odbio da ih odveže dok ne snime dugu i uverljivu scenu.
Insistirao je na dobroj organizaciji i disciplini na snimanju. Bio je popriličan perfekcionista i veliku pažnju je pridavao detaljima. Ali njegova kapriciozna narav posebno je očigledna u njegovom odnosu sa zvezdama njegovih dela, takozvanim Hičkokovim plavušama, koji se graničio sa opsesijom.
Grejs Keli
Nesumnjivo najpoznatija od Hičkokovih plavuša, princeza od Monaka bila je prvi Hičkokov projekat, i to bez sumnje uspešan.
Od stidljive i neugledne glumice u pokušaju, Alfred Hičkok je napravio zvezdu i ikonu stila. Međutim, Keli je bila dovoljno odlučna i jaka ličnost da obuzda Hičkoka. Na primer, odbijala je da puši, iako su cigarete neizostavni detalj starih holivudskih filmova. Delovi filma Prozor na dvorište montirani su tako da iako protagonistkinja sedi sa cigaretom u ruci, ni u jednom trenutku ne uvlači dim.
Zahvaljujući odlučnosti Kelijeve, njen odnos sa rediteljem je ostao profesionalan kroz sva tri filma koja je snimila sa njim, za razliku od mnogih koji su se našli na tapetu rediteljevog uvrnutog smisla za humor. Naime, kada bi saznao da neki član ekipe ima nekakvu fobiju, to bi i iskoristio, pa su kutije pune miševa, pacova i zmija bile česte na setu.
Nakon udaje za princa Ranijea III od Monaka, Keli se povlači iz filmske industrije. Hičkok je njen postupak video kao izdaju ali je svaku sledeću glumicu sa kojom je sarađivao poredio sa Grejs Keli.
Vera Majls
Njegov sledeći pokušaj bila je dvadesetosmogodišnja Vera Majls.
Nakon što je njenu saradnju 1957. osigurao dugogodišnjim ugovorom, počeo je da menja njen imidž i njeno ponašanje i namenio joj je glavnu ulogu u psihološkom trileru Vrtoglavica. Međutim, glumica ostaje u drugom stanju i odbija ulogu, na šta reditelj burno reaguje.
Njena sledeća uloga bila je tek 1962. godine u čuvenom Psihu. Ostaje pitanje da je ovu pauzu u karijeri napravila jer je tako želela ili je to bila kazna za nezahvalnost i izdaju. S obzirom da je bila pod ugovorom, nije mogla da sarađuje sa drugim rediteljima i besposlenost ju je povremeno bacala u depresiju.
Dženet Li
Psiho je bez sumnje Hičkokov najpoznatiji film, a scena brutalnog ubistva pod tušem je najpoznatija filmska scena svih vremena.
Dženet Li i njena zamena čije nago telo vidimo u ovoj sceni, Marli Renfro, jedna od prvih Plejboj zečica, ovu scenu su iznova i iznova snimale 7 dana, a zanimljivo je da je ulogu krvi u ovom slučaju igrao čokoladni preliv.
Od kada je prvi put pogledala ovu scenu, Dženet Li je odbijala da se tušira. Punih 35 godina je isključivo pravila kupke, a kada stvarno nije imala izbora, nije navlačila zavesu dok se tušira, ostavljala je vrata kupatila otvorena i nije skidala pogled sa njih.
Tipi Hedren
Međutim, sve mane i svi kompleksi velikog reditelja isplivali su u svom punom sjaju kada je upoznao Tipi Hedren.
Natali Kej Tipi Hedren, američka manekenka švedskog porekla, pozvana je da radi sa Hičkokom nakon što ju je zapazio u reklami za sok. Oduševljena prilikom da se pojavi na velikom ekranu, Tipi potpisuje sedmogodišnji ugovor i otpočinje turbulentan odnos između neiskusne glumice i već ogorčenog ekscentrika, navodno zarobljenog u hladnom braku.
Film Devojka (The Girl) iz 2012. godine prikazuje tok snimanja legendarnog filma Ptice i, neposredno posle njega, Marni.
S obzirom na to da je sama Tipi učestvovala u produkciji, može se reći da je Devojka veran prikaz zlostavljanja koje je pretrpela od 1961. do 1964.
Čim ju je upoznao, Hičkok je počeo da joj upućuje neumesne i snishodljive komentare i priča masne viceve. Kao po šablonu, prvo joj je promenio frizuru i naredio kako da se šminka. Poručio je odeću koju je morala da nosi kako na snimanju, tako i u privatnom životu. Podučavao ju je kako da glumi, ali i kako da se ponaša. Spojio je njenu garderobu sa svojom kancelarijom.
Vremenom je postajao sve posesivniji. Nije dozvoljavao drugim muškarcima iz ekipe da joj se obraćaju. Konstantno je motrio na nju, pa je čak naredio svojim zaposlenima da je prate kada napusti studio. Nije joj dao slobodan dan čak ni da otputuje u Njujork da primi nagradu za novu zvezdu u usponu.
Sve više vremena je provodila u studiju. Melani Grifit, ćerka Tipi Hedren, seća se da je mislila kako Hičkok pokušava da joj ukrade majku, a jednom prilikom je od njega dobila jeziv poklon. U pitanju je bila lutka koja je u tolikoj meri ličila na Tipi da se dete uznemirilo. Poklon je pritom bio spakovan u drvenu kutiju koja je podsećala na samrtni kovčeg.
Zlostavljanje se pogoršalo negde polovinom snimanja, kada je reditelj nasrnuo na nju u svojim kolima i na silu je poljubio, posle čega je ona pobegla. Sutradan je na redu bila scena u telefonskoj govornici u koju se zaleću ptice.
Iako su je uverili da je sve potpuno bezopasno, jedna od mehaničkih ptica na žici je razbila staklo govornice i Tipi je zadobila nekoliko posekotina po licu i rukama.
Zatim je snimljena čuvena scena na tavanu. Snimanje je trebalo da traje jedan dan i plan je bio da se koriste mehaničke ptice. Međutim, kada je stigla na snimanje saznala je da je Hičkok odlučio da na nju pusti prave ptice. Snimanje je trajalo 5 dana.
Na glumicu su iznova i iznova u skučenom prostoru puštani razjareni galebovi oštrih kljunova koji su je kljucali i grebali. Petog dana, Tipi je studio napustila histerična, u iscepanom kostimu, sa dubokim posekotinama po nogama, rukama i licu. Jedna od ptica joj je za dlaku promašila oko.
Međutim, kulminacija sadističkog odnosa prema Hedrenovoj nastupila je pred kraj snimanja filma Marni, kada joj je Hičkok otvoreno naredio da od tog trenutka pa nadalje od nje očekuje seksualne usluge kada god i gde god on poželi kao znak zahvalnosti za to što je od nje napravio zvezdu pod pretnjom da će joj uništiti karijeru ako ne pristane. Hedrenova se odlučno okrenula i otišla.
Karijera joj stvarno jeste bila uništena. Narednih nekoliko godina je od studija dobijala platu, ali dug period ništa nije mogla da snimi. Kada bi je tražili, Hičkok bi ih jednostavno obavestio da glumica nije na raspolaganju.
Priča Tipi Hedren posebno je upečatljiva danas, u svetlu #MeToo i Time’s Up pokreta.