Film “The Banshees of Inisherin” tematski i stilski se razlikuje od McDonaghovog prethodnog filma, ali je ponovo savršen, neponovljiv, originalan, emotivan, dirljiv i duhovit.
Pre pet godina, reditelj i scenarista Martin McDonagh, snimio je vrhunski film, “Three Billboards Outside Ebbing, Missouri” (2017), u kojem je glumica, oskarovka Frances McDormand bila maestralna, a sada imamo ponovo majstora u svom najboljem izdanju jer McDonagh je napravio još jedan čudesan film. “The Banshees of Inisherin” je bio jedan od najiščekivanijih filmova u 2022. godini, nakupio je za vrlo kratko vreme preko 50 nagrada, a svetsku premijeru je imao na festivalu u Veneciji u oktobru, gde je Colin Farrell osvojio nagradu za najboljeg glumca, a McDonagh za najbolji scenario.
Film “The Banshees of Inisherin” tematski i stilski se razlikuje od McDonaghovog prethodnog filma, ali je ponovo savršen, neponovljiv, originalan, emotivan, dirljiv i duhovit. U filmu “In Bruges” (2008), koji je takođe izvanredan, McDonagh je već sarađivao sa istim glumcima, odnosno Colinom Farrellom i Brendanom Gleesonom, a ovde su njih dvojica dva najbolja prijatelja koji ’20-ih godina prošlog veka žive na ostrvu na krajnjem zapadu Irske, Inisherinu.
Međutim, jednog dana, stariji od njih dvojice, muzičar Colm Doherty (Brendan Gleeson) će reći mlađem Pádraicu (Colin Farrell) da je njihovo prijateljstvo završeno, i to sledećim rečima: “Više mi se ne sviđaš i ne želim da budem prijatelj sa tobom. Umoran sam od tvojih praznih i dosadnih priča i ne želim da pričam sa tobom do kraja života”. Pádraic će se potpuno pogubiti. Nije mu jasno šta je uradio da ga Colm više ne želi za prijatelja. Možda mu je nešto rekao pijan, a on se toga ne seća? Kako Pádraic postaje sve više uznemiren zbog odbijanja, Colm postaje otporniji na pokušaje svog bivšeg prijatelja da razgovara s njim.
Pádraic je simpatičan lik, ali očigledno previše dosadan i nezanimljiv za Colma, koji želi da ostatak života provede stvarajući muziku i radeći stvari po kojima će ostati upamćen jer je jednostavno shvatio da mu je vreme na Zemlji ograničeno. U tu svrhu, Colm je spreman čak i da zapreti samopovređivanjem: svaki put kada Pádraic pokuša da razgovara s njim, on će sebi makazama za šišanje ovaca odseći jedan prst i poslati ga bivšem prijatelju kao opomenu.
Colma donekle možemo razumeti, jer svi verovatno poznajemo neke ljude koji su daveži, ali kojih se zbog nekih društvenih normi ne možemo tek tako otarasiti. Colm samo želi miran život u kojem nema dosadnog i pomalo tupavog Pádraica sa njegovim svakodnevnim glupim pričama jer njemu do toga više nije stalo. S druge strane, Pádraic ne može tek tako da odustane od znatiželje šta je pošlo po zlu u odnosu između njega i njegovog prijatelja. Ovo je jedan od onih filmova koji se gledaocu od samog početka uvuče pod kožu i čovek razmišlja kako se uopšte može razviti jedna naizgled tako banalna priča. Međutim, McDonagh je još jednom pokazao da je veliki majstor jer “The Banshees of Inisherin” je maestralna crna tragikomedija o kojoj će se dugo pričati.
Dakle, reč je zaista o vrhunskom filmu o muškom prijateljstvu i usamljenosti jer i Pádraic i Colm su samci koji skoro ništa ne rade osim što su svakog dana tačno u dva sata u kafani i tako im prolaze dani. Upoznaćemo i neke druge likove koji su takođe vrlo bitni u priči, ali i životinje, odnosno minijaturnog magarca koji će Pádraicu postati novi najbolji prijatelj. Naravno da će konflikt između Pádraica i Colma ostaviti posledice na sve, a vredi pomenuti i to da je u to vreme besneo irski građanski rat, pa stanovnici ovog izmišljenog ostrva često čuju pucnjeve i eksplozije koje odjekuju s kopna.
Irci su ponosan, žilav i tvrdoglav narod, a McDonagh kao da pokušava uhvatiti irski duh, tu irsku tvrdoglavost. To je i film o sitnim dušama, izolovanim malim mestima punim ogorčenih, tužnih i neostvarenih ljudi. Naravno, nikako ne treba zaboraviti ni čuvene irske pabove. Oni nisu samo obične kafane, mesto na kom se naprosto ispija svoje piće, već i prostor, gotovo druga kuća, gde se jede, druži, priča… Ovo verovatno nije najbolji film koji je McDonagh snimio, jer su “In Bruges” i “Three Billboards Outside Ebbing, Missouri” za nijansu bolji, ali je svakako strašno dobar i zlata vredan.
A glumci? O njima se može napisati knjiga. Colin Farrell i Brendan Gleeson su prosto neverovatni, i pravo ih je zadovoljstvo gledati. Pohvale zaslužuje i sporedna glumačka ekipa, recimo, Pádraicova sestra Siobhán, koju igra glumica Kerry Condon, odlično parira vodećem muškom dvojcu, ali ne treba zaboraviti ni fenomenalnu fotografiju Bena Davisa koji vrlo autentične lokacije hvata u njihovoj prirodnoj impresivnosti, te originalnu muziku Cartera Burwella. Film “The Banshees of Inisherin” je kompletan paket za maksimalno uživanje i sasvim sigurno jedan od najboljih filmova iz prošle godine.
Izvor: The Film Master