Kad je stvarao svoj svet fantazije prepun detalja, Džordž R. R. Martin je veliki deo serije Igra prestola bazirao na srednjovekovnoj evropskoj istoriji. U seriji se provlači i priča o Ratu ruža, čuvenom građanskom ratu koji se u 15. veku vodio između sledbenika dveju engleskih dinastija. Pogledajte sedam priča iz prošlosti za koje se veruje da su Martinu bile inspiracija za ovu epsku fantastiku
Upozorenje: mogući spojleri
1. Princ Džofri kao Edvard od Lankastera
Koliko god da princ Džofri ima nezgodnu narav, njegov lik je baziran na istorijskoj ličnosti. Edvard od Lankastera bio je sin Kralja Henrija VI i Margarete Anžujske, ali su kružile glasine da on zapravo nije kraljev sin, kao što je slučaj i sa Džofrijem. Obojica se suočavaju sa napadima ludila i dele afinitet prema obezglavljivanju protivnika. Ambasador Milana je jednom prilikom napisao: Taj dečak, iako mu je tek 13 godina, priča samo o odsecanju glava i ratovanju, kao da je držao sve u svojim rukama i bio bog borbe.
2. Teon Grejdžoj kao Džordž Plantagenet, vojvoda od Klarensa
Teon je odrastao u Vinterfelu kao štićenik Edarda Starka i bio je veoma blizak sa Edardovom decom, naročito sa Robom. Od početka rata Pet kraljeva, bio je jedan od Robovih najpouzdanijih savetnika. Nakon što je Rob poslao Teona da se sretne sa svojim ocem, Teon je izdao svog prijatelja i napao sever. Džordž Plantagenet je bio brat Edvarda IV od Jorka i Rat ruža je započeo kao odani branilac dinastije Jork. Kao i Teon, i Džordž je izdao svog brata tokom Rata ruža i prešao na stranu Lankastera. Nakon što je Edvard dobio rat, Džordž je zbog svoje izdaje udavljen u buretu vina, što je mnogo humanije od onog što se desilo Teonu.
3. Crvena vera kao Zoroastrizam
U seriji, Stanis sledi savet crvene dame Melisandre koja veruje u boga svetlosti R’Lora. Ispostavilo se da je verovanje u R’Lora bazirano na drevnoj persijskoj religiji zvanoj zoroastrizam ili zaratustrizam. U zoroastrizmu se smatra da je vatra medijum kroz koji se stiču duhovno prosvetljenje i mudrost, pa se vernici često mole u prisustvu vatre ili u hramovima vatre. Kao što je slučaj sa sledbenicima Boga vatre, i u zoroastrizmu se naglašava velika borba između dobra i zla.
4. Džejmi Lanister kao Gotfrid von Berlihingen
U četvrtoj sezoni serije Džejmi Lanister dobija novu zlatnu ruku kako bi zamenio onu koja mu je odsečena. Kraljoubica, međutim, prati korake Gotfrida von Berlihingena, zvanog Gvozdena ruka. Kao i Džejmi, i Gotfrid je odrastao u plemićkoj porodici i postao je vitez. Tokom opsade grada Landshuta neprijateljska topovska vatra ga je ostavila bez desne ruke, nakon čega je dizajnirao protetičku ruku od gvožđa koja je mogla da drži sve predmete, od pera do mača.
5. Liana Stark kao Lukrecija
Liana Stark je bila sestra Edarda Starka i voljena Roberta Barateona. Iako nikad prikazana u seriji, njena navodna otmica koju je izveo Regar Targarijan i događaji koji su usledili bili su okidač za Robertovu pobunu koja ga je stavila na Gvozdeni tron. Lukrecija je bila osoba iz perioda pada Rimskog carstva čije je silovanje i samoubistvo podstaklo revoluciju u kojoj je ukinuta monarhija i uspostavljena Rimska republika.
6. Bitka kod Blekvotera kao Druga arapska opsada Carigrada
Bitka kod Blekvoter zaliva je do sad najveća bitka u ratu Pet kraljeva i bila je vrhunac druge sezone. To je bio pokušaj Stanisa Barateona da preuzme prestonicu Sedam Kraljevstava i dočepa se Gvozdenog trona. Stanis je poražen nakon što mu je Tirion zapalio flotu grčkom vatrom, tečnim plamenom koji je mogao da gori na vodi. Ova ideja je verovatno preuzeta iz Druge arapske opsade Carigrada jer je slična supstanca korišćena da bi se zaustavili osvajači. U knjizi se pominje i da je Tirion koristio masivan lanac kako bi sasekao Stanisovu flotu, što jasno podseća na lanac kojim je zagrađivana carigradska luka tokom krstaških ratova, a koji je korišćen i tokom Druge arapske opsade.
7. Crveno venčanje kao Kojiki
Crveno venčanje u seriji Igra prestola je jedan od najšokantnijih momenata u TV istoriji. Tajvin Lanister u jednom potezu ubija Roba Starka i zaustavlja pobunu severa uz pesmu Rains of Castamere. Iako je rečeno da je Crveno venčanje bazirano na dva britanska masakra, takođe se povlači paralela sa drevnim japanskim događajem. Kojiki je pola istorijski, a pola mitski zapis koji prati uspon prvog japanskog vladara, Cara Džimua. Drugi deo zapisa opisuje kako je Džimu učvrstio svoju moć: sve političke rivale pobio je na gozbi. Na početku masakra je usledila pesma koju je car lično pevao.