Kada spominjemo najkompleksnije režisere, ime Dejvida Linča (David Lynch) će se uvek naći pri vrhu. Njegovu filmsku kompleksnost bih okarakterisala kao jako kvalitetnu, a nadasve jako svojstvenu (originalnu), i veoma često simboličnu i metaforičnu. Takav je i ovaj film, koji sadrži možda najveću dozu, tj. samu esenciju Linčove filmske kompleksnosti.
Film prati priče tri lika, koje su neobično isprepletane i povezane. Beti je mlada glumica u usponu, koja dolazi u Holivud kako bi ostvarila svoju filmsku karijeru. Nastanjuje se u velikoj kući svoje tetke, ali kada stigne na adresu zatiče u kući nepoznatu ženu. Ona se predstavlja kao Rita. Dobijamo flešbek i vidimo tzv. Ritu kako doživljava saobraćajnu nesreću, izlazi nepovređena iz iste i onako izgubljena ulazi u prvu kuću na koju nailazi. Ipak, izgubila je pamćenje, a ime je smislila po velikoj glumici Riti Hejvort. Tada počinje pravi zaplet, jer Beti odlučuje da pomogne Riti u potrazi za njenim pravim identitetom. U isto vreme dešava se i priča trećeg lika, Adama, koji je slavni filmski režiser. On dobija jednu zanimljivu lobiranu ponudu, da određenu glumicu progura u svom nadolazećem filmu. Ponuda stiže od ljudi opasnih i sumnjivih namera, tačnije od mafije. Adam odbija ponudu i posle toga mu se neobjašnjivo počnu dešavati najgore stvari i gubi kontrolu nad svojim životom.
Inače, Mulholland Drive je naziv puta pred ulazak u Holivud, odmorište, zaštitni znak Los Anđelesa, a može se takođe nazvati i “predgrađe“ Holivuda.
Film je možda najkomplesnije Linčovo delo do sada, jer su se u film slile sve njegove trenutne, isprekidane i od ranije nabačene životne vizije koje naizgled nemaju nikakvog smisla, iako itekako imaju. Ovo je jedan metaforičan i simboličan film, koji najpre pokazuje kakva je ta holivudska mašinerija i koje sve opasnosti vrebaju iz iste. Vizuelno je jako dojmljiv i efektan, isprepliću se stvarnost, mašta i san, kao i halucinacije i delirijumi, podsvesno stvoreni svet glavne protagonistkinje, i sve ono i dobro i loše što krasi Holivud.
Režija je tipična Linčova, napeta i intrigantna. Ne bih da nešto krenem pametovati, jer jedino Linč zna zašto je stvari postavio baš tako. Scenario je napisao takođe on, koji poseduje karakteristike njegove režije. Za film će većina navesti kao najveću manu to što nije ništa servirano gledaocu pred nos, da samim tokom radnje zaključuje odmah, nego se gledalac mora pomučiti i sam povezati neke stvari i upravo u tome i jeste lepota ovog filma. Takođe, apsurdnost događaja pri kraju filma i postupci pojedinih likova su okarakterisani kao mana. Saundtrek koji prati sam film je sjajan, posebno pesma od Rebeke Del Rio “Llorando“, koja je predstavlja samu srž odnosa glavnih junakinja.
Ovim filmom je lansirana jedna, danas velika i popularna glumica, prelepa Naomi Vots (Naomi Watts), čija je lezbejska scena sa partnerkom u filmu postala kultna. Njena uloga u filmu je dupla, ali ne bih da otkrivam previše detalja. Lora Hering (Laura Harring) se jako dobro snašla u svojoj ulozi i mogu reći da je ta glumica danas, nažalost, zapostavljena. Od glumaca bih istakla još Džastina Teroksa (Justin Theroux), Linčovog Miljenika u ulozi Adama, koji je bio poprilično dobar. Film je imao pretpremijeru 2000. godine u Kanu i tu je Linč dobio nagradu za najboljeg režisera.
„Mulholland Dr.“ ne preporučujem samo Linčovim fanovima, nego svima koji žele pogledati jedan dobar i napet triler, uvijen u celofan metaforične i simbolične kompleksnosti, koja ostaje na gledaocima da je odgonetnu.
10/10
Suzana Bunić/ filmskerecenzije