Endi Kaufman – čovek na Mesecu

Džim Keri ga i dan danas smatra najvećim komičarem svih vremena. Miloš Forman nije mogao da odoli da ga ne svrsta u red poznatih ličnosti o kojima je snimio filmove (a u tom je društvu sa Mocartom, Gojom i Larijem Flintom). Elvisu Prisliju bio je najdraži od svih njegovih imitatora.

Endi Kaufman je najširoj publici poznat kao glavni lik iz filma Čovek na mesecu. Glumio ga je Džim Keri, na platno preneo Forman, a opevao REM. Ali, Endi Kaufman je bio stvaran, ma koliko da ga je lakše zamisliti kao lucidnu tvorevinu nadrealne mašte i dobre glume. Živeo je u Americi, uzbudljivo i nepredvidivo, od 1949. do1984. kada je u 35-oj godini umro od raka pluća – ili je bar želeo da svet tako veruje.

Krenimo redom. Endi Kaufman je prvo dete jevrejskog bračnog para, pripadnika srednje klase sa Long Ajlenda. Ne čudi što biografi tvrde kako je još u detinjstvu pokazao talente za komediju, a već sa devet godina je počeo i da nastupa. Završio je dvogodišnji koledž na smeru za televizijski medij i u to vreme počeo i svoju neobičnu karijeru stend-ap komičara.

Prvi od Endijevih brojnih alter ega bio je lik stranca iz nepostojeće države na Kaspijskom jezeru. Izašao bi pred publiku i na očajnom engleskom pokušao da ispriča neki loš vic ili da oponaša poznate ličnosti. Jedna od omiljenih imitacija bila mu je ona u kojoj je postajao tadašnji američki predsednik Džimi Karter. Endi bi najavio koga imitira i onda izgovorio: „Zdravo, ja sam Džimi Karter, predsednik SAD-a. Hvala vam puno“. Dovevši publiku u stanje da ga sažaljeva, najavio bi sledeću imitaciju, ovoga puta Elvisa Prislija i, dok bi svi očekivali jednako očajan pokušaj glume, on bi izveo nastup koji je bio maltene identičan pravom Elvisu. Međutim, sako, koji je u Elvisovom stilu bacao u publiku, uvek bi tražio nazad. Sam Elvis je njegove nastupe voleo najviše, kada su u pitanju njegovi imitatori.

Upravo zahvaljujući liku Stranca, američka televizija ABC želi da ga angažuje za ulogu u seriji Taxi gde bi trebalo da glumi Latku, lika maltene identičnog onom koji je sam izgradio. Endi je, ipak, na čitav ovaj angažman gledao sa dozom prezira pa je postavio uslove u stilu velike zvezde, od kojih je jedan bio i taj da njegov prijatelj, glumac Toni Klifton, ima četiri gostovanja u seriji. Naime, Toni Klifton je bio samo jedan u nizu Endijevih alter ega, potpuna suprotnost Strancu; on je nastupao samouvereno i bučno, prozivajući sve oko sebe i praveći skandale, uvek sa cigaretom i tamnim naočarima iza kojih su se krile Endijeve oči. Serija je postigla uspeh i Endi Kaufman je stekao slavu. Međutim, nikada nije priznao da se on sam nalazi iza lika Tonija Kliftona zbog čijih je ispada saradnja sa ABC-om morala biti prekinuta.

Endi Kaufman nikada sebe nije smatrao komičarem i duhovitim čovekom, bar ne javno. Isticao bi da on samo peva i igra i da je to sve što ume da radi. Savremeni kritičari smatraju ga jednim od utemeljitelja anti-humora, vrste zabave koja izneverava očekivanja publike upravo time što im ne daje ono što očekuju, zabavu. Endi je u pravom duhu apsurda umeo da stoji na pozornici ne radeći ništa ili pričajući krajnje dosadne stvari. Može se reći da mu je više bilo stalo do provokacije i proučavanja reakcija publike nego do zabavljanja iste. Zabava koju je Endi pružao morala se zaslužiti. Stoga su njegovi nastupi više ličili na performanse – poput onog kada je publiku, koja je uporno tražila da imitira lik Latke po kom ga je pamtila dok je on imao neke druge ideje, kaznio time što joj je počeo čitati Velikog Getsbija ne stajući dok svi nisu zaspali ili napustili salu.

Endi Kaufman, avangardni ekscentrik i velika zvezda Saturday Night Show-a, gradio je svoju slavu kroz postupke koji su većini delovali kao neukusno ponašanje. Kao da je, na svoju sreću ili nesreću, bio prezasićen modernim formama zabave mnogo pre nego što su one bile iscrpljene pa je morao osmišljavati svoje, nove i provokativne. Možda zbog velike ljubavi prema rvanju, a zbog slabe konstitucije, Endi Kaufman odlučio je da postane svetski prvak u međupolnom rvanju. Naime, organizovao je rvačke mečeve u kojima se i sam borio, ali je samo ženama bilo dozvoljeno da ga izazivaju, dok je za pobedu nudio hiljadu dolara. Ovime je izazvao isto ono što je i očekivao, popularnost zasnovanu na ogromnoj mržnji prema njemu, zasluženu krajnje arogantnim stavom zahvaljujući kom je sebe samoproklamovao u svetskog prvaka u međupolnom rvanju. Usled ovoga bio je izazvan na meč od strane bivšeg prvaka SAD-a Džerija Loulera u kom je zaradio prelom vrata. Par dana kasnije, Endi je isprovocirao rvača u emisiji Saturday Night Show, usled čega je dobio udarac i pao sa stolice. Tek deset godina posle Kaufmanove smrti njegovi saradnici su obznanili da je čitava farsa sa Loulerom bila iscenirana i da su njih dvojica bili odlični prijatelji.

Međutim, možda je najveći performans i najluđi štos ovog dadaistički provokativnog umetnika upravo njegov poslednji čin – smrt. Mnogi, naime, veruju da je Endi Kaufman živ i zdrav.

1983. Kaufmanu je dijagnostifikovan već uznapredovali rak pluća, redak oblik koji je doveo do oštećenja bubrega, usled čega je komičar umro godinu dana kasnije. Bolest je do samog kraja skrivao od većine ljudi tražeći izlečenje u zvaničnim i alternativnim tokovima medicine. Međutim, ubrzo posle smrti počele su se javljati spekulacije da je Endi Kaufman još uvek živ. Naime, rak pluća izuzetno je retko u to vreme napadao ljude mlađe od pedeset godina koji nisu bili pušači. (Neko je već primetio da Endi Kaufman nije bio pušač i da jeste živeo potpuno zdravo hraneći se vegetarijanski, ali da je Toni Klifton bio sve suprotno od toga.) Takođe, Endijevi prijatelji i saradnici sećaju se da je on pominjao kako bi lažiranje smrti bio genijalan potez i vrhunski trik i da je po tom scenariju trebalo da se vrati nakon dvadeset godina. Prijatelji su, tako, 2004. napravili doček za povratak Endija Kaufmana, ali umetnik se nije pojavio. Pojavili su se momak i devojka koji su tvrdili da su njegovi sin i ćerka i da je njihov otac živ, da je lažirao smrt kako bi proveo ostatak života daleko od medijske pažnje i da se bavi običnim kućnim poslovima. Međutim, sve se ubrzo razotkrilo kao pokušaj medijskog trika od strane Kaufmanovog brata i unajmljenih glumaca.

Sumnja, ipak, postoji pre svega zbog neobičnog karaktera komičara koji nije pristajao da ga tako nazivaju. U glasanju sprovedenom na sajtu IMDB Endi Kaufman je zauzeo prvo mesto na listi poznatih za koje postoji najveća verovatnoća da su lažirali svoju smrt, ispred oponašanog Elvisa Prislija, Džima Morisona, Džimija Hendriksa i Džejmsa Dina. Ništa ne bi čudilo od čoveka koji je bio ozbiljan jedino kada je praktikovao transcendentalnu meditaciju i koji je, u skladu sa tim, čitavu stvarnost doživljavao kao iluziju, pa se sa njom slobodno i poigravao – kao da ništa nije nemoguće.

Izvor: Jednostavno Sasvim