Zašto su filmski stvaraoci toliko očarani Frankenštajnom? Više od jednog veka, režiseri pokušavaju da uhvate suštinu monstruozne kreature Meri Šeli.
”Pogledaj! Pomera se. Živo je. Živo je… ŽIVO JE! O, za ime Boga! Sada znam kako izgleda biti Bog!”
Prošlo je 85 godina od besmrtnog buncanja Kolina Klajva u filmskoj verziji Frankenštajna (1931) u režiji Džejma Vejla, ali jeziva kreatura koju je Meri Šeli stvorila u 19. veku uporno se pojavljuje na velikom platnu i malim ekranima.
Ove godine se obeležava dvestota godišnjica od kada je Meri Šeli prvi put osmislila ovu priču. Upečatljivo je to što su filmski stvaraoci, od postanka bioskopa, privučeni ovim. Šta je to što podstiče ovu fasciniranost Frankenštajnom?
”To mi je pružilo šansu da počnem da se bavim jezivim i mračnim stvarima”, rekao je Vejl za Njujork Tajms 1931. godine. ”Mislio sam da bi bilo zabavno pretočiti u sliku ono što je izgledalo nemoguće i na taj način ga učiniti uverljivijim.”
Nije samo morbidnost ovog dela privlačila režisere više od jednog veka. U središtu leži priča o opsesivnosti, o čoveku koji se poigrava sa prirodom i znanjem kako bi činio dobre ili zle stvari. Međutim, akcija, grozomorni strah, ukleta ljubav i neizvesnost od koje vas podilazi jeza takođe su bili primamljivi onima koji su poželeli da stranice romana pretoče u pokretne slike.
Frankenštajnovo čudovište oživelo je tokom leta 1816. godine na Ženevskom jezeru u Švajcarskoj. Tamo su se neki od najvećih literarnih umova 19. veka sastajali da pričaju priče o nemačkim duhovima – Lord Bajron, Meri Gudvin (koja je ubrzo postala Meri Šeli), njen budući suprug Persi Šeli i tvorac vampira Džon Vilijam Polidori. Podstaknut tim strašnim pričama, uvaženi domaćin Lord Bajron podsticao je svoje podjednako uvažene goste da smisle najbolju horor priču koju mogu.
Nakon duge blokade koja joj nije dozvoljavala da piše, Gudvinova je došla na ideju zahvaljujući razgovoru koji su vodili o galvanizmu (koji podrazumeva stimulisanje i kontrakciju mišića uz pomoć elektriciteta) kao jednom od mogućih načina da se oživi leš. Njeno mučno stanje dovelo ju je do toga da da obličje kompulsivnom naučniku koji pokušava da prevari smrt stvarajući život. Uvrnuta genijalna kreativnost Meri Šeli bila je rođena.
Dva veka nakon tog sudbonosnog leta, Frankenštajnovo čudovište je toliko ukorenjeno u kulturnu svest da je teško u potpunosti razumeti kako su ranije generacije prihvatale ovu priču. Knjiga je naišla na prekor odmah po izdavanju 1818. godine – oživljavanje mrtvih izazivalo je odvratnost.
U prvom celuloidnom ostvarenju iz 1910. godine, čudovište izranja iz ključajućeg kazana – čupava kreatura koju odbija sopstveni odraz u trenutku samospoznaje.
Od ovog ranog pokušaja, filmski stvaraoci pokušavaju da prikažu suštinu tvorevine Meri Šeli sve do danas – sa manje ili više uspeha.
Izvor: BKTV News