 je hipnotišuće spuštanje u tamu — zagušljivi, natprirodni noar koji spaja psihološki horor sa sirovom detektivskom dramom.){kind=link}
Miki Rurk u filmu Angel Heart
“Angel Heart” (1987) je hipnotišuće spuštanje u tamu — zagušljivi, natprirodni noar koji spaja psihološki horor sa sirovom detektivskom dramom.
Režirao ga je Alan Parker prema romanu Falling Angel Vilijama Hjortsberga, a prati privatnog istražitelja Harija Endžela (u jednoj od najuznemirujućih uloga Mikija Rurka), koji dobija zadatak od enigmatičnog Luisa Sajfra (jezivo suzdržani Robert De Niro) da pronađe nestalog pevača u Nju Orleansu pedesetih godina.
Ono što počinje kao klasičan slučaj nestale osobe ubrzo se pretvara u grozničavi san — ispunjen vudu ritualima, krvavim tajnama i rastućim osećajem užasa. Kako se Hari sve dublje spušta u mutni podzemni svet džeza, misticizma i zaboravljenih identiteta, počinje da gubi dodir sa stvarnošću — progonjen nasilnim vizijama, zagonetnim simbolima i neodoljivom silom nečeg daleko zlokobnijeg nego što je mogao da zamisli.
Film je natopljen atmosferom: zadimljeni džez klubovi, oronule južnjačke vile i lepljive, znojem natopljene uličice pojačavaju osećaj sveprisutne propasti. Parker vešto spaja estetiku noira sa gotičkim hororom, stvarajući svet u kome senke imaju težinu, a svaki šapat skriva tajnu.
Rurkova gluma je naelektrisana — Hari Endžel je tvrd, skeptičan, ali sve ranjiviji kako se istina polako probija na površinu. De Niro, tih i sablasan, ostaje nezaboravan u ulozi koja svoje demonsko lice otkriva postepeno, sa gotovo uživanjem.
Završno otkrovenje — izopačeno, neminovno i duboko uznemirujuće — udara kao grom iz vedra neba. Angel Heart ne pripoveda samo priču; on vas u nju uvlači, sloj po sloj ogoljujući moral, identitet i prokletstvo. Reč je o ceni zaborava — i užasu sećanja.
Stilizovan, šokantan i natopljen okultnim, Angel Heart je zlokobna bajka o sudbini, paktovima sa dušom i paklu koji nosimo u sebi. Nije za one slabog srca — ali je nemoguće zaboraviti ga.
Izvor: Red Carpet